BIZNIS INKUBATORI: PODRŠKA NAJSLABIJIMA DA NASTAVE POSLOVANJE I POSLE KRIZE

Prema istraživanju inicijative „Digitalna Srbija“ 46 odsto domaćih startapova prepoznaje negativan uticaj pandemije na svoje poslovanje, dok 38 odsto još ne zna kakav će njen uticaj biti

Piše Marijana Radaković Ćirić

I pre teške finansijske situacije izazvane pandemijom Covid-19, nova globalna ekonomska kriza bila je tema o kojoj se sve glasnije govorilo. Sada ona više ne predstavlja potencijalnu opasnost, već izvesnost za koju niko ne može da predvidi kakve će biti njene posledice i kakvu će lavinu lančanih reakcija izazvati. Izvesno je, takođe, da nijedan segment privrede neće biti pošteđen, a najviše strahuju oni najmanji i najslabiji, kao i oni koji su tek zakoračili u svet biznisa.

To se pre svega odnosi na startapove, preduzetnike i male kompanije koje ili još zavise od spoljnih izvora finansiranja ili nemaju nikakve finansijske rezerve da bi izdržale krizne situacije poput ove. Prema istraživanju inicijative „Digitalna Srbija“ 46 odsto domaćih startapova prepoznaje negativan uticaj pandemije na svoje poslovanje, dok 38 odsto još ne zna kakav će njen uticaj biti. Ipak, ima i onih koji veruju da pandemija neće negativno uticati na njihove prihode ili da će ostvariti rast. Ono što budi nadu jeste brzina i moć prilagođavanja na novonastale okolnosti koju su pokazale mnoge male firme i preduzetnici.

Nemanja Petrović, dugogodišnji savetnik za razvoj startap ekosistema i inovativnih kompanija

Nemanja Petrović, dugogodišnji savetnik za razvoj startap ekosistema i inovativnih kompanija, a sada konsultant na EUBID projektu Evropske unije, koji pruža podršku biznis inkubatorima, kaže da su se firme koje su imale i najmanju mogućnost, preorijentisale na digitalno poslovanje, uvele beskontaktnu dostavu kao uobičajenu ponudu i trude se da nastave sa radom.

Ova situacija je ubrzala digitalizaciju ne samo u startap zajednici, već i na
nivou države, što je veliko olakšanje

“Ova situacija je ubrzala digitalizaciju ne samo u startap zajednici, već i na nivou države, što je veliko olakšanje. Sama zajednica je pokazala veliku solidarnost, da zajedno rade na nekim rešenjima, da podele resurse, znanja i kontakte. Posle vebinara, koji je moj projekat održao na temu razvoja e-poslovanja, naglo je porastao broj zahteva za učlanjenje i početak biznisa u toj oblasti na jednoj od najpoznatijih platformi kod nas za e-trgovinu”, objašnjava Petrović.

Prema njegovim rečima, oko 25 odsto domaćih startapova je prilagodilo svoju početnu ideju i razvilo proizvod koji može biti upotrebljen u borbi protiv posledica pandemije. Tako su se, zahvaljujući brzom reagovanju, mnogi biznis inkubatori priključili grupi VizionariSrbije i na 3D štampačima počeli da proizvode zaštitne vizire, dok su brojne teksitilne firme počele da šiju maske. Reagujući na prilagodljivost startap ekosistema, oglasio se i Fond za inovacionu delatnost koji je odobrio 53 miliona dinara za finansiranje 12 inovativnih projekata preduzeća, poput dezinfekcionog tunela, termalnog pulta za beskontaktno merenje temperature i dezinfekciju ruku, automatskog respiratora pozitivnim pritiskom, višekratnog zaštitnog odela itd. Svi inovativni projekti su uspešno implementirani, a proizvodi i usluge preduzeća su donirani širom Srbije, institucijama i ustanovama od javnog značaja.

Iako je država relativno brzo reagovala i, na predlog Vlade Srbije, Skupština usvojila podsticajne mere za privredu, mnogi su zbog bezbednosti i nemogućnosti prelaska na e-poslovanje već bili prinuđeni da zatvore firme. Čak i nakon ukidanja vanrednog stanja, strah za opstanak i budućnost je ogroman.

Istovremeno, u jeku pandemije na svetskom nivou, oglasila se i Evropska komisija koja je pozvala sve evropske startapove da se uključe u borbu protiv Covida -19 kroz inovacije. Evropska komisija je objavila poziv startapovima i malim i srednjim preduzećima, koji posluju u oblasti tehnologije i inovacija, a koji bi mogli da pomognu u lečenju, testiranju, nadgledanju ili drugim aspektima pandemije korona virusa, da se hitno prijave u sledeći krug finansiranja od strane Evropskog saveta za inovacije. Budžet je 164 miliona evra, a Evropska komisija namerava da ubrza dodelu i drugih investicija upravo inovacijama koje su relevantne za Covid – 19, kao i da olakša pristup ovim startapovima ka drugim izvorima finansiranja.

S druge strane, domaći preduzetnici i male kompanije koje nemaju inovativni potencijal, ali se razvijaju u nekom od 40 biznis inkubatora, koliko ih trenutno postoji u Srbiji, imaju mogućnost da putem raznih onlajn alata ili vrlo popularnih vebinara steknu nove veštine i primene neka od uspešnih rešenja na svoje firme.

Share