Počeo Kopaonik biznis forum, Aleksandar Vlahović za Karakter

Danas počinje Kopaonik biznis forum.

Za novi broj magazina Karakter, koji je od sutra na svim kisocima, govorio je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveta ekonomista Srbije i jedan od glavnih organizatora Biznis foruma.

aleksandar vlahović

U kakvoj atmosferi, pre svega ekonomskoj, ali i društvenoj ili političkoj, dočekujemo Biznis forum na Kopaoniku? Ima li optimizma?

Kada se analiziraju ekonomski rezultati, ostvareni u prethodnoj godini, razloga za optimizam svakako ima. Naime, već drugu godinu uzastopce beleži se rast bruto domaćeg proizvoda veći od četiri odsto, javni dug je ispod 50 odsto BDP-a, nezaposlenost je jednocifrena, investicije su povećane na iznad 22 odsto BDP-a, fiskalna ravnoteža i monetarna stabilnost je sačuvana, nivo stranih direktnih investicija je približno devet odsto BDP-a. Sve u svemu, situacija je bolja nego što je bila na kraju 2018. godine.

Međutim, i dalje ostaje pitanje nezavršenog restrukturiranja javnih preduzeća, problem (ne)efikasnosti institucija javne uprave, kao i konvergencije sa razvijenim zemljama EU. Šire posmatrano, pitanja vladavine prava i smanjenja korupcije, ne daju tako optimističnu sliku. Naime, privredni rast Srbije je opterećen nedovoljnim napretkom u ove dve oblasti. O tome najbolje govori istraživanje Svetske banke koja je Srbiju po ovim indikatorima svrstala među najlošije ocenjene zemlje u Evropi. Nedovoljan napredak u oblasti vladavine prava i smanjenju korupcije destimuliše privatni sektor da više investira, a bez domaćih privatnih investicija nema ni izgradnje dugoročno održive ekonomije.

Može li se naslutiti s kakvim stavovima će na Kopaonik stići srpski ekonomisti, a sa kakvim političke elite, fininsijski eksperti, ljudi iz diplomatskog kora?

Nema tu velikih nepoznanica. Očekujem da će predstavnici diplomatskog kora još jednom potcrtati da je za stabilan razvoj Srbije i čitavog regiona neophodna politička stabilnost i rešavanje ključnog državnog pitanja koje godinama opterećuje Srbiju i čitav region, a to je – normalizacija odnosa Srbije i Kosova, postizanjem obavezujućeg sporazuma. S obzirom na to da je Kopaonik biznis forum konferencija regionalnog karaktera, verujem da će se sugerisati i podizanje nivoa političke saradnje između zemalja Zapadnog Balkana. Privrednici će predstaviti njihovo viđenje i ocene ekonomske politike, koja se u periodu od 2015. sprovodi. Verujem da će pohvaliti makroekonomsku stabilnost, a da će kritikovati sporost u fiskalnom rasterećenju privrede. Ekonomski eksperti će, pak, iz svog ugla analizirati poteze Vlade u 2019. i očekujem da će kritikovati rast plata u javnom sektoru koji je veći od nominalnog rasta BDP-a, podvući da to uzrokuje narušavanje eksterne ravnoteže, kroz produbljivanje spoljnotrgovinskog i platno-bilansnog deficita.

A političke elite će, podrazumeva se, pohvalno govoriti o postignutim rezultatima, i, nadam se, saopštiti agendu ekonomske politike za ovu i naredne godine.

Forum će, između ostalog, biti posvećen savremenim biznis trendovima, Industriji 4.0. Kako ste odabrali centralnu temu? Kakva je pozicija Srbije na tim poljima? I gde je naša šansa u tim razvojnim segmentima?

Već nekoliko godina unazad ključni paneli na Kopaonik biznis forumu su digitalizacija, četvrta industrijska revolucija, obrazovanje kao ključni pokretački faktor razvoja Srbije, inovacije, pametna specijalizacija, nova start up preduzeća. Međutim, centralne teme su, po zamisli organizatora, aktuelizovale suštinsko pitanje rasprave u godini kada je Forum održavan. Tako smo 2015. nastojali da promovišemo strategiju razvoja i industrijalizacije Srbije do 2030. Već sledeće godine smo se bavili uslovima koje Srbija treba da ispuni da bi se dostigla brža konvergencija sa zemljama EU, a 2017, nakon uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, cilj nam je bio da ukažemo na greške ekonomske politike iz prošlosti, koje su sledile nakon prvobitno dobrih fiskalnih rezultata.

Nakon dostignute fiskalne i monetarne stabilnosti, značajnog smanjenja javnog duga, logično se nametnulo pitanje bržeg privrednog rasta. Otuda smo ovoj temi posvetili Forum koji je održan 2018. Da robusniji privredni rast mora da bude ključna polazna tačka ekonomske politike Srbije, potvrdili smo i na prošlom Kopaonik biznis forumu, kada su sumirani ukupni rezultati, deset godina nakon početka velike svetske depresije.

Pokazali smo da Srbija ima, u poređenju sa zemljama Zapadnog Balkana i Centralne i Istočne Evrope, najsporiji oporavak, te da će joj tim tempom razvoja biti potrebno značajno više vremena za dostizanje prosečnog standarda u zemljama EU. U suštini, temi robusnog rasta je posvećen i ovogodišnji Forum, ali iz ugla šansi i prednosti koje pruža četvrta industrijska revolucija. Termin „četvrta industrijska revolucija“ je prvi put upotrebio profesor Klaus Svab, osnivač WEF-a, pre tačno četiri godine, kada je u dramatičnom tonu rekao da „stojimo na početku tehnološke revolucije koja će fundamentalno promeniti način na koji živimo, radimo i odnosimo se jedni prema drugima.

Po svom obimu i kompleksnosti, transformacija će biti neuporediva sa svim promenama do sada. Ne znamo kako će se u budućnosti razvijati, ali jasno je da odgovor mora da bude efikasan i integrativan tj. da uključi sve učesnike u društvenom, privrednom i političkom životu“. Digitalizacija i razvoj ITC sektora su započeli trećom tehnološkom revolucijom. Promene koje se danas događaju razvijaju nove tehnologije ‒ kao što su veštačka inteligencija, 3D printing, proširena stvarnost (izmenjena realnost), genom editing ‒ koje duboko menjaju način na koji društvo proizvodi, razmenjuje i distribuira vrednost.

Srbiji je potreban skokoviti rast i razvoj da bi uhvatila priključak sa razvijenim zemljama Evrope i sveta. Vreme velikih promena je upravo idealno za male, nedovoljno razvijene zemlje kao što je Srbija.

Ali, da bi se iskoristile šanse koje donosi Industrija 4.0 potrebne su jasne društvene i političke strategije i razumevanje da će transformacija obuhvatiti sve društvene i političke institucije, kao i samog pojedinca. Otuda će i ključna pitanja o kojima će se na Forumu diskutovati biti: koliko smo spremni za promene koje Industrija 4.0 donosi; da li je naš obrazovni sistem sposoban da podrži Industriju 4.0; na koji način se definiše politika inkluzivnog rasta i kakva je veza sa strategijom pametne specijalizacije; kakav je odnos Industrije 4.0 i pojedinih industrijskih grana; klimatske promene i uloga cirkularne ekonomije.

Okupljanje ekonomskog i političkog establišmenta, čini se, tradicionalno otvara dilemu da li ekonomisti i političari mogu da postignu saglasnost. Pojedini stručnjaci tvrde da je potreban “new deal” ekonomije i politike. Mogu li da se usaglase bar o magistralnim pravcima srpske privrede?

Naravno da mogu. Međutim, odluka o tome je definitivno na strani politike. Ona je ta koja treba da definiše predlog tog, kako ste rekli, new deal-a. Mislim da je dobra osnova za takav strateški dokument nedavno objavljena studija Svetske banke koja govori o Novoj agendi rasta u Srbiji. U pomenutom dokumentu pohvalno se govori o rezultatima fiskalne konsolidacije, kao i činjenici da je rast u protekle dve godine iznosio više od četiri odsto godišnje.

Međutim, suštinska konvergencija sa EU zahteva ambiciozniji pristup koji podrazumeva prosečan rast u rasponu od 5% do 7% godišnje, što bi omogućilo dupliranje bruto domaćeg proizvoda po stanovniku u narednih 10 do 15 godina.

Da bi se to ostvarilo, ekonomska politika mora da se fokusira na: a) povećanje privatnih i kapitalnih investicija do nivoa od 26 odsto BDP-a; b) razvoj finansijskog tržišta kako bi se obezbedilo nebankarsko finansiranje malih i srednjih preduzeća; c) obrazovanje; d) povećanje produktivnosti; e) povećanje izvoza; f) unapređenje privrednog ambijenta i g) unapređenje konkurentnosti.

U okviru svih pomenutih oblasti postoji čitav niz pojedinačnih projekata i aktivnosti čijom bi se realizacijom direktno doprinelo značajno višim stopama rasta BDP-a. Ovako definisana agenda ekonomske politike mogla bi biti prezentirana u formi nacionalne deklaracije, socijalnog i političkog konsenzusa kojim Srbija želi da iskoristi sve šanse koje su kreirane fiskalnom konsolidacijom.

Siguran sam da bi privrednici i ekonomski stručnjaci snažno podržali ovaj dokument. Ostaje da politika pobedi samu sebe i svoju uobičajenu “kratkovidost”. Drugim rečima, da svoje sitne političke koristi “žrtvuje” za opštedruštvenu dobrobit.

Mogu li aprilski izbori ili kampanja da utiču ili usmere tok Foruma?

Ne očekujem da će parlamentarni i lokalni izbori imati svoj neposredni uticaj na rad ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma. Sticajem okolnosti Forum je, poslednjih godina, “pretplaćen” na neku od izbornih kampanja. U proteklih pet godina, tri puta je održavan u vreme intenzivne izborne kampanje (republički, predsednički, lokalni beogradski izbori). Pošto se termini održavanja Foruma unapred znaju (prvi dan je uvek prva nedelja u martu), više puta smo poslali poruku političarima da tu prvu nedelju marta izbegavaju za izborno nadmetanje. Šalu na stranu, treba reći da teme, kojima se Forum bavi, značajno prevazilaze jednokratne izborne kampanje i tiču se suštinskih pitanja od značaja za izgradnju demokratskog građanskog društva i održive, rastuće ekonomije.

Na čemu ćete Vi konkretno insistirati? Koje će biti Vaše glavne poruke na Forumu?

Kopaonik biznis forum je svojevrsni “reality check” ekonomskih dešavanja između dva susreta. Otuda će prvi deo mog obraćanja učesnicima Foruma biti posvećen pregledu stanja globalne ekonomije, sa akcentom na EU i Zapadni Balkan. Govoriću o dobrim ekonomskim rezultatima koji su ostvareni u protekloj godini u Srbiji. Nastojaću da ohrabrim kreatore ekonomske politike da, naročito posle parlamentarnih izbora, u punom kapacitetu, energičnije i odlučnije pristupe neophodnim reformama koje nisu dominantno u domenu ekonomije, već šire, obuhvataju druge oblasti. Želim da ukažem na šansu koju Srbija ima, sada kada je postignuta makroekonomska stabilnost, da, kroz reforme, dostigne ambiciozniji rast, kao i na uslove i prepreke koje se moraju savladati da bi se taj ambiciozni plan i ostvario.

Kao čovek koji već toliko dugo organizuje ovaj značajan skup, verujem da iz iskustva možete da opišete ili definišete karakter Biznis foruma? I zašto je važan za Srbiju?

Kopaonik biznis forum je najznačajniji ekonomski događaj ove vrste u našoj zemlji i svakako, jedan od najvažnijih u regionu. Na jednom mestu, tokom četiri dana, Forum okuplja ekonomsku i društvenu elitu Srbije. Svi reprezentativni učesnici u privrednom i političkom životu su ovde prisutni. Počev od predsednice Vlade, guvernera i predsednika saveta NBS, predsednika SANU, predsednika i članova Fiskalnog saveta, ambasadora razvijenih zemalja, predstavnika međunarodnih finansijskih institucija, predsednika privrednih komora iz regiona, najznačajnijih direktora iz realnog i finansijskog sektora, velikih regionalnih investitora, uspešnih preduzetnika, stranih investitora, direktora javnih preduzeća, gradonačelnika i predstavnika lokalnih samouprava ‒ pa sve do najcenjenijih domaćih ekonomskih teoretičara. Zadatak KBF-a nije da bude mesto na kojem se donose odluke, već da stvori platformu za podsticanje interaktivne razmene mišljenja, te da se kroz argumentovanu raspravu između ključnih stakeholdera kristališu održiva i primenljiva rešenja za koncipiranje ekonomske politike.

Tokom 27 godina postojanja Forum je rastao i razvijao se u sadržinskom, ali i tehničkom smislu. Od svega 100 učesnika na početku, 500 na 20. Forumu, pa do danas, kada broji više od 1.400 učesnika. Interesovanje medija za ovaj događaj je veliko. Ove godine će rad Foruma pratiti više od 100 akreditovanih novinara. U tehničkom smislu, Forum ne zaostaje za najznačajnijim svetskim konferencijama. KBF ima svoj prepoznatljivi logo, poseban sajt, direktne prenose na youtube kanalima, kablovskoj i internoj televiziji na Kopaoniku. Sve značajne TV stanice kroz direktna uključivanja, specijalne izveštaje i odložene prenose prate rad Foruma. Uslovi za rad su značajno unapređeni korišćenjem kongresnih kapaciteta Hotela Grand i bitno su komforniji u poređenju sa bivšom kongresnom dvoranom. Regionalni mediji i portali detaljno prenose zaključke pojedinih plenarnih sesija i panela.

Ukupan broj izveštaja sa KBF 2019. iznosio je više od 1.500, od toga približno 500 u regionu. Nazivi centralnih tema Foruma predstavljaju svojevrsnu hronologiju ekonomskih događaja u proteklih više od četvrt veka. Zajedničko za sve susrete bilo je kontinuirano insistiranje na strukturnim reformama, jedinom kredibilnom putu ka trajnom i održivom rastu. Tema makroekonomske stabilizacije, rasta u uslovima izolacije, bila je karakteristična za prvih šest godina Foruma.

Nakon 2000. godine tema privatizacije dominira. Počev od 2008. godine glavne teme se odnose na svetsku ekonomsku krizu i uticaj na Srbiju. Zanimljivo je da smo temom Foruma iz 2010. godine gotovo predvideli da je pred nama drugi talas krize i pada proizvodnje i zaposlenosti. O potrebi reindustrijalizacije raspravljali smo na KBF 2014; o strategiji razvoja Srbije i konkurentnosti u nekoliko navrata; o ubrzanju konvergencije sa vodećim ekonomijama sveta na KBF 2016; o izbegavanju grešaka iz prošlosti nakon dostizanja fiskalne stabilnosti na KBF 2017; o potrebi da robusni rast bude polazna tačka ekonomske politike ‒ na poslednja dva Foruma. Kako se Forum razvijao, svoje mesto u raspravi dobijale su i druge, neekonomske teme, od značaja za uspešnu tranziciju.

Obrazovanje, inovacije, zapošljavanje mladih, reforma sistema zdravstvenog osiguranja, digitalizacija, četvrta industrijska revolucija, kreativna ekonomija, rodna ravnopravnost, geopolitika – sve više zavređuju svoje mesto na ovom važnom konferencijskom događaju. Za Srbiju je veoma važno da Kopaonik biznis forum postoji, jer to je mesto dijaloga svih učesnika u društvenom, privrednom i političkom životu. Susret tokom kojeg se razgovara o svim najvažnijim temama za naše društvo.

Možete li da pretpostavite koje će ključne reči biti sigurno u zaključcima sa ovogodišnjeg Biznis foruma?

Makroekonomska ravnoteža i stabilnost, vladavina prava, domaće investicije, četvrta industrijska revolucija, obrazovanje i inovacije.

(Budikarakter.rs)

Share