DEJAN SAVIĆ ZA KARAKTER: MOJA NAJVEĆA POBEDA

Dejan Savić, selektor vaterpolo reprezentacije, bio je i ostao mera karaktera u srpskom sportu. I kao igrač i kao trener. Odigrao je 444 utakmice za reprezentaciju, osvojio je sve medalje koje se mogu osvojiti. Najdraže odličje mu je, naravno, ono sa Olimpijade, a najznačajniji trijumf je ostvario upravo proteklih dana u najvažnijoj životnoj utakmici – kada je pobedio koronu. Oseća se dobro i sluša savete lekara.

DEJAN SAVIĆ priča za KARAKTER

Kako Vam ide oporavak posle korone? I koji je neki Vaš ključni savet ljudima?

Pitanje je da li su se oporavili lјudi koji su preležali koronu. To je prva stvar. A druga stvar je što imam jednu nedoumicu – da u suštini treba da se pogledaju osnove vitalnih organa, jer definitivno virus je negde morao da ode. Osećam se dobro i slušam savete lekara! 

Srbi definitivno nisu shvatili ozbilјnost celokupne situacije.
I to je najveći problem

Koja osećanja dominiraju kod Vas u ovo vreme pandemije? Imate li utisak da je nekako sve stalo? I možemo li iz svega ovoga da izvučemo neke pouke?

Mislim da prvo treba da naučimo da poštujemo pravila, jer ona zbog toga i postoje! To je posebna priča, pošto kad pogledamo lјude oko nas, odnosno ostale zemlјe, vidimo jednu ozbilјnu samodisciplinu. Srbi definitivno nisu shvatili ozbilјnost celokupne situacije. I to je najveći problem. 

Pouka je da nosimo masku, držimo distancu, ponašamo se
onako kako kažu lekari, i sve će da bude u redu.
A ne da idemo onako kao da se ništa oko nas ne događa,
a kad nam se dogodi, onda je: jao, majko, moja

Pouka je da nosimo masku, držimo distancu, ponašamo se onako kako kažu lekari, i sve će da bude u redu. A ne da idemo onako kao da se ništa oko nas ne događa, a kad nam se dogodi, onda je: jao, majko, moja.

Najjača priča je: “Izvini, a gde si dobio?”

Najjača priča je: “Izvini, a gde si dobio?”. Pa, nije bitno gde sam dobio, nego kako sam dobio i u suštini da sam zaražen. A i grip i bilo kakvu drugu infekciju smo imali u poslednjih 10, 15, 30 godina, ali tada niko nikada nije to pitao, a to je sada najveće pitanje. Kakve veze ima gde sam dobio?! Mogao sam da dobijem u autobusu, u pekari, u crkvi ili bilo gde.

Postoji je još neki “virus” koji preživljamo kao društvo ili kao nacija, a koji Vas dotiče ili nervira? 

Virus?! Pa, ima naravno, kako ne. Virus koji se zove razbibriga, pa onda virus koji se zove “mi smo šmekeri sa…” (određeni deo grada). To su sve virusi, to je ludilo mozga. Pa, neću da pričam ono belac-crnac, rasizam…  Ali kod nas je sve malo drugačije, mi o tome ne razmišlјamo.

Koliko će se ova pauza odraziti na vaterpolo, generalno na sve sportiste? I kakve će posledice ostaviti?

Katastrofalno, pogotovo na vaterpolo. Igrači u suštini nikad nisu prošli period, da kažemo, veći do dve sedmice da ne treniraju. Sad se snalaze kako znaju i umeju, pošto je vaterpolo vanzemalјski sport. Znači, to je jedna situacija sa kojom se oni nikada nisu suočili i jednostavno ozbilјan hendikep. E, sada, imamo problem što je u suštini Srbija shvatila ovakvo stanje na najgori mogući način, čak šta više nikada nije htela da pokuša da odradimo neke stvari drugačije. Tako da mi imamo Italiju, Španiju, Mađarsku, Hrvatsku, Francusku, koji su imali, takođe, neverovatan problem sa Covidom, a gde uveliko igraju domaće prvenstvo i već treniraju. Mi smo se našli u jednom kolapsu gde ne treniramo i niko ne može ništa detaljnije da nam kaže, pošto su određeni lјudi verovatno iskoristili momenat alibi priče, ponavljam alibi priče, da niko ne može da se bavi vaterpolom i to je nešto što odgovara raznim klubovima, organizacijama… To je predstavlјeno na način onako kako ne treba.

Jesu li Vas možda zvali igrači za savet u toku vanrednog stanja? 

Ne konkretno za savet, ali jesu, čisto da porazgovaramo. Postoje stariji igrači sa kojima se redovno čujem. U svakom slučaju, sa svakim igračem se čujem kad god uđe u neku krizu i mislim da je to sasvim normalna stvar. Mladi igrači ređe zovu, jer oni misle da su iznad svega i da ne treba to da rade. Oni su verovatno u nekom drugom sistemu, pogrešnom.

Neka je Bog u pomoći vaterpolistima koji su ušli u politiku

Kako Vama izgleda ta sve jača “sprega” vaterpolista i politike? Šapić je ušao u parlament, Vanja Udovičić je ministar, Slavko Gak je beogradski sekretar, Ikodinović je uzburkao javnost svojim “političkim pranjem hladnom vodom”…

Neka im je Bog u pomoći svima. To je sve što bih rekao u ovom momentu…

Jeste li Vi nekad razmišljali da uđete u politiku? I da li ste možda dobili nekad takvu ponudu?

To nije pitanje i ne želim uopšte da razmišlјam o tome.

Dok smo u političkim vodama, ne mogu da Vas ne pitam za nešto što me uvek ljudski impresioniralo, a to je onaj mnogo puta viđen zagrljaj sa hrvatskim selektorom Tucakom nakon utakmica Srbije i Hrvatske. Odakle seže taj nagon ili želja za prijateljskim gestom, imajući u vidi rivalitet dveju reperezentacija, ali i anomizitet zemalja, naroda, političkih vrhova? 

Mi se poznajemo od malih nogu, nikada nismo pričali o politici, bilo kakvim stravičnim stradanjima Srba i Hrvata. Jednostavno, mi smo prijatelјi i ostali smo prijatelјi čitav život ovakvi kakvi smo i to je to. Svesni smo stradanja i sa jedne i sa druge strane, ali ne možemo da zauzmemo stranu, jer bi to bilo na neki način katastrofalno.

Da li ste jugonostalgičar?

Pa, jesam, moram da priznam. Moj problem je što u suštini sve pamtim i jednostavno mislim da je to bila jedna država koja mi je dala, ako ništa drugo, bezbrižno detinjstvo. A sa druge strane, šta je tu bilo politički – ja sam bio mali, ne mogu to da shvatim. Sada čitam i gledam i vidim da to pod navodnicima nije baš bilo tako, ali rado bih se vratio u sve te stvari. 

Moram da priznam da sam jugonostalgičar, iz SFRJ mi
najviše nedostaje sladoled Hladiša

Šta Vam nedostaje iz SFRJ?

Nedostaju mi omiljeni sladoledi Hladiša i Rumenko. Hladišu su ukinuli, Rumenko je, doduše, ostao (smeh). 

Možete li sebe da zamislite u ulozi trenera neke druge reprezentacije?

Nisam razmišljao o tome. Ja mislim da sam vrlo prilagodlјiv čovek, tako da bih vrlo lako uspeo u tome, radio bih na sebi, na ostalim stvarima, ali što bih uopšte gledao na to kada imam nešto ovde što je “sigurnost”. Uvek sam istraživao i gradove i kulture u koje sam odlazio dok sam bio igrač.

Koliko je karakter bio presudan u Vašoj karijeri i kao igrača i kao trenera? I u kojoj sferi ima veći značaj? 

Karakter je ozbilјna stvar, nije to definisano samo horoskopom, bik sam, inače, već i delovanjem. Ono što zacrtam, moram i da ostvarim. U suštini definitivno je to kod trenera najbitnije, ali je bitna stvar i ko te okružuje, u stvari kojim lјudima si se okružio.

Verovatno ste čuli za onu opasku da Srbija nema more, ali da ima najbolje vaterpoliste. Kako je to moguće? Gde “izranjaju” ti klinci?

Pa, to je jedna stara škola koja je već na isteku i uskoro ćemo prestati da pričamo tu čuvenu rečenicu. Apsolutno mislim da će sve to u suštini uskoro biti nepotrebno govoriti, jer znamo da nemamo adekvatne uslove za rad u Srbiji, od bazena pa do drugih stvari.

Očekujete li Olimpijadu 2021? I kakve su ambicije?

Ne bih pričao o tome, ali sad ste me uhvatili u divnom raspoloženju. Nikad u životu nisam bio pesimista, ali moram da kažem da je pitanje ozbilјno i jednostavno voleo bih samo da se to sve reši do marta 2021. Naše ambicije su uvek najveće. Mi imamo lјude, imamo generacije, imamo sve, tako da to nije problem. Imamo veoma dobar sistem koji funkcioniše, jer vaterpolo reprezentacija ima izuzetnu smenu generacija. Mi uvek na širem spisku imamo veliki broj igrača koji su potencijalni članovi reprezentacije i oni su u sistemu treninga dok ne postanu standardni reprezentativci. Vaterpolo je takav da je veoma teško ući u reprezentaciju, ali kad se jednom u prvi tim uđe, iz njega se ne izlazi.

Adrenalin i raspoloženje mi diže boks. Omilјeni borci su mi Rej
Šugar i Ridik Bouv. I druženje sa mojim Oskarovcima,
pogotovo ako se ne pije rakija

Šta Vam pored vatrepola diže adrenalin i raspoloženje?

Boks. Omilјeni borci su mi Rej Šugar i Ridik Bouv. Takođe, i druženje sa mojim Oskarovcima, pogotovo ako se ne pije rakija. To su lјudi koji sede u restoranu Oskar i koji su moji najveći prijatelјi ikada.

I posle pobede i posle poraza ostajem sam sa svojim
mislima. I uvek je tu jedna cigareta, odnosno jedan
lep “doping”, ali u suštini uvek bitni pozivi,
to jest razgovori sa suprugom ili mamom.
To su dvenajbitnije žene u mom životu

Otkrijte nam kakav je Dejan Savić kada ostane sam posle pobede, a kakav kad izgubi?

Dejan Savić je posle pobede sam sa svojim mislima, a isto tako i posle poraza. I uvek je tu jedna cigareta, odnosno jedan lep “doping”, ali u suštini uvek bitni pozivi, to jest razgovori sa suprugom ili mamom. To su dve najbitnije žene u mom životu! Nema veze dal’ je poraz ili pobeda, ali rituali su uvek isti.

Najveći treneri su Želјko Obradović i Vjeko Kobeščak

A ko je po Vama najbolji trener? Imate li nekog favorita?

Želјko Obradović, Vjeko Kobeščak i… postoji još neko treći, ali neću da kažem.  Poenta je da stalno učiš, potogovo od onih za koje misliš da su nešto uradili bolje od tebe.

Osvajali ste medalje sa SR Jugoslavijom, pa sa Srbijom i Crnom Gorom… Kada biste morali da izdvojite, koja vam je  najvrednija, a koja najbliža srcu?

To ne može da se poredi. Definitivno olimpijska medalјa je najveća na svetu, tu nema greške. A sa druge strane, ono igrački, to sam više zaboravio. Igračku karijeru sam izbrisao iz svog imenika. Znači, da ste me pitali pre godinu dana, verovatno bih odgovorio, ali sam tada rekao da više ne odgovaram za svoje igračke kvalitete, priče i bilo šta. Isključivo za trenerske.

Naučio sam mnogo toga od supruge. Počevši od porodične
harmonije, dobre muzike naše mladosti, dobre literature,
recimo Junga i Frojda. Znali smo nekada da vodimo
polemiku o tome i po celu noć. Ona je stub porodice

Bio bi greh da ne pomenemo Vašu suprugu, koja Vam je, uostalom, pomogla da što lakše prebrodite koronu. Osim tih saveta, šta ste još od nje naučili? 

Naučio sam mnogo toga. Počevši od porodične harmonije, dobre muzike naše mladosti, koju smo počeli da slušamo još dok smo se zabavljali. Naučila me dobroj literaturi, recimo Jungu i Frojdu. Znali smo nekada da vodimo polemiku o tome i po celu noć. Ona je stub porodice. 

Kako Vama izgleda status žena u srpskom društvu?

Srpske žene drže sve više do sebe, samo je pitanje na koji način će da se preobrate, odnosno da preuzmu sve. I definitivno su vladari iz senke. 

Share