Jan Lundin: Diplomata na potezu

Jan Lundin – Nenad Čaluković 2:0. U prvoj, brzopоtеznoj partiji, vodila se rovovska bitka, ali je Lundin sjajno isplanirao napad na kraljevo krilo protivnika, koji je pretočio u pobedu. U drugom meču, Čaluković je loše izašao iz otvaranja, pokazao da nije u formi, tako da je Lundin, inače FIDE majstor, lako priveo partiju kraju.

Ovako bi mogao da glasi kratak izveštaj sa šahovskog dvomeča između ambasadora Švedske u Srbiji i glavnog urednika magazina Karakter.

jan lundin

Između dve partije, Njegova ekselencija JAN LUNDIN pričao je za KARAKTER o svojoj velikoj ljubavi prema šahu, koji je verovatno presudno uticao na njegov život, kao i o diplomatskim odnosima Švedske i Srbije, doduše iz jednog drugačijeg ugla

Sećam se velikih švedskih šahista ‒ Andersona, Pie Kramling…

Pia je moja drugarica, mi smo ista i jaka generacija. Čak smo pobedili Jugoslaviju na Svetskom prvenstvu. Koliko se sećam, to je bilo 1989. Bio je to veliki doživljaj. Igrao sam protiv današnjeg međunarodnog majstora Slobodana Vratonjića.

Kad Vam se javila ljubav prema šahu?

Počeo sam ozbiljno da igram šah kad sam imao 12 godina. Učlanio sam se u šah klub u mom gradu. Ja sam iz „švedskog Kruševca“, tako da kažem. Mali jedan grad između Stokholma i Geteborga. Dobro mi je išlo. I odjednom sam se našao na vrhu švedskih omladinaca ili među boljima.

Šta je za Vas šah? Inspiracija? Strategija?

Šah mnogo traži ali istovremeno mnogo daje. Šah je, recimo, važan za koncentraciju. Da bih bio još bolji šahista odlučio sam da učim ruski jezik u gimnaziji. Nisam tada shvatao da me to čini interesantnim i za Ministarstvo inostranih poslova Švedske, ali tako se ispostavilo. Njima su bili potrebni ljudi sa znanjem ruskog.

Zahvaljujući šahu ste završili u diplomatiji?

Praktično, da. Ne bih učio ruski bez šaha, to nije bilo uobičajeno. Ruski je dosta egzotičan jezik za švedske uslove, ali imali smo dobrog profesora u gimnaziji. Zahvaljujući tome mogao sam da idem dalje i da učim ostale slovenske jezike. Učio sam ruski zapravo i za vreme vojske, jer smo tada imali obaveznu vojnu službu u Švedskoj. Kada sam izašao iz vojske, pošto sam bio dobar u vojno-jezičkoj školi, pitali su me da li želim da naučim srpskohrvatski jezik, kako se tada zvao, i da radim kao prevodilac vojnog izaslanika u Beogradu, u Jugoslaviji. Prihvatio sam. Prodali smo mnogo oružja JNA, ali su onda 1987. rešili da povuku vojnog izaslanika, jer ionako ovde neće biti rata (smeh).

U Švedskoj niste očekivali raspad Jugoslavije?

Pa, dobro, malo smo tada imali para, to je bio budžetski problem našeg ministarstva. Bila je to služba, čak i pre mojih univerzitetskih studija. Inače, imam dva fakulteta, jedan je pravni, a drugi je o slovenskim jezicima. Moj diplomski rad je o onomatopejskim interjekcijama u srpskohrvatskom jeziku. Tako da znam, recimo, zašto se kod vas kaže grok-grok i takvi, slični izrazi.

Gde Vas vodi put nakon odlaska iz Beograda?

Do diplomatije sam probao mnogo poslova, bio sam novinar, istraživač za Jugoslaviju na Fakultetu za istočno-evropsku politiku na Upsalskom univerzitetu. Pravu diplomatsku karijeru sam počeo 1992. u Litvaniji. U SR Jugoslaviju sam došao tek 2001. godine, kao savetnik Ambasade, mada sam pre toga 1992. ovde radio u misiji OEBS-a. Bio sam u kontaktu sa Jugoslavijom, ali uglavnom privatno. Moja supruga je odavde, ona je Beograđanka, tako da me i to vezuje za Srbiju, naravno, ne manje nego posao.

Verujem da Vam je neko od ruskih šahista bio neka vrsta idola?

Naravno da sam pratio rivalstvo Spaski ‒ Karpov kad sam bio mali i sviđalo mi se kako igraju, svako je imao svoj stil. Šveđanin Anderson mi je isto značajan, bio je jedan od boljih na svetu početkom sedamdesetih.

Kako Vam se čini Kasparov?

Protiv njega sam čak igrao 1997, u Moskvi. Od 1994. sam služio u Moskvi kao prvi sekretar, a onda savetnik ambasade. I onda je 1997. organizovana jedna simultanka u Moskvi u diplomatskom klubu. Ja i još 20 diplomata imali smo priliku da igramo protiv njega.

I ko je bio bolji?

Mislim da se sećam prvih poteza, ja sam bio crni. (Pokazuje na tabli poteze). Onda sam Kasparovu ponudio remi jer sam imao pešaka više, a on je rekao: Njet! I pobedio je, ali izdržao sam 70 poteza, bilo je uzbudljivo.

Šta mislite o američkim šahistima? Recimo, Bobi Fišer, da li ste pratili njega?

Da, to je bilo pre mog vremena, ali on je bio možda najjači igrač svih vremena.

Koliko je šah važan u diplomatiji?

Pa, nije važan. Ima ih koji na diplomatiju gledaju kao na šah i to su uglavnom oni koji se bave geopolitikom, ali ja smatram da je svet mnogo složeniji nego šah. Šah je igra sa dve strane. Zar život ne bi bio lep da se stalno zna šta je crno, a šta belo? Ali, ne zna se. Suština diplomatije je razumeti sve te nijanse između crnog i belog. Od šaha se, međutim, može naučiti kako treba organizovati procese sa određenim sledom poteza koji vode ka nekom cilju. Odličan je za projekte o kojima toliko pričamo.

Kako Vam izgleda šahovska partija Srbije sa Evropskom unijom? I da li može tu da se nasluti kakav će biti kraj?

Ne bih rekao da je to šahovska partija, jer Srbija i EU nisu protivnici. Na kraju procesa približavanja i Srbija i EU će biti pobednici. EU će imati korist i biće jača za još jednog člana. A Srbija će isto biti jača, jer ona će imati korist od bezbednosnih i privrednih benefita koje nudi EU. To je dug i mukotrpan put jer mora mnogo toga da se sredi u Srbiji pre ulaska u EU. Jedan od primera je ekologija.

Primetio sam da ste se aktivno uključili u rešavanje ozbiljnog srpskog problema – ekologije.

Mi zajedno radimo sa ministrom Trivanom i Ministarstvom u procesu rešavanja problema otpadnih voda. To je dobar primer kako bi trebalo da izgledaju integracije u EU, ali će trajati još mnogo godina do potpunog članstva. Bitno je da se napreduje i napreduje se.

Dosta aktivno i unutar EU i u Švedskoj radimo na problemu klimatskih promena. Radićemo to i ovde. Srbija mora da napusti ugalj kao izvor energije, to će biti dug i mukotrpan proces.

Predsednik Vučić je isto šahista.

Da, da, vidim da nekad igra.

Kako Vam izgleda njegova politička partija šaha?

On je najomiljeniji političar u Srbiji, zar ne? On pokušava da vodi Srbiju u EU i to Švedska pozdravlja. Mi smo ušli u EU pre 25 godina i nije nam žao. Nismo ušli u NATO i to govori o tome da je potpuno moguće ući u EU, a ostati neutralna država.

Da li u Ikei prodaju šah?

Možda. Ikea je sada ovde i dobro posluje, to mi je drago. Ikea ima nešto izuzetno švedsko u sebi. Sve što Ikea prodaje i radi ‒ ima neku vezu sa švedskim stilom života. Ikea je ponekad još bolja reklama za Švedsku nego što je Ambasada. Ljudi u Ikei mogu da kupuju dobar nameštaj, ali i da jedu švedsku hranu.

Dolazak Ikee tumačen je i kao dokaz da je Srbiji krenulo na bolje…

Da, ali dolazak Ikee je i dokaz koliko je Srbija izgubila vremena. Ikea je trebalo da dođe još 1992, ali onda je izbio rat.

Koja je još vaša jača investicija? Tetra pak?

Tetra pak ima u Gornjem Milanovcu jednu od retkih fabrika u Evropi. Imaju više od 300 zaposlenih i među osam su najvećih srpskih eksportera.

Postoji li taj švedski standard koji je postao srpski stereotip, kao simbol dobrog života?

Hladno, ali standard (smeh, zbog legendarne replike iz filma „Lepa sela, lepo gore“). Da, volim srpske filmove. Volim „Ko to tamo peva“. Švedska je dobro prošla, jer je uspela da izbegne svetske ratove. I Prvi i Drugi, i to je velika stvar. Dok se srpsko stanovništvo smanjuje, švedsko raste, prebrzo. Išli smo od osam do deset miliona stanovnika za desetak godina, a očekuje se nastavak tog rasta. To je sa jedne tačke gledišta dobro za privredu, sa druge strane ‒ ima problema zbog integracije sa kojom se mi trenutno borimo u Švedskoj. I to je najveći izazov za naše političare. U suštini nam dobro ide, a i članstvo u EU nam nije škodilo, čak, naprotiv.

Žalite li zbog Bregzita?

Da, Englezi su umnogome bili istomišljenici sa Šveđanima u EU. I oni su pridavali veliki značaj vladavini prava. Mnogo nam je žao što odlaze, ima puno Šveđana u Londonu. Geografski će ipak biti dobre komšije, tako da nije strašno.

Šta Šveđani misle o Srbiji i Srbima?

Oni se uglavnom sećaju Jugoslovena kao dobrih radnika u švedskim fabrikama. Svi znaju za korene Zlatana Ibrahimovića, a imamo i dobre ženske fudbalere sa Kosova. Šveđani, zapravo, sve koji dolaze sa Balkana znaju kao dobre radnike, sportiste, a ponekad među njima ima i gangstera. Šveđani se dobro sećaju Arkana. On je bio problem za banke u Švedskoj.

Koja je ključna razlika u karakteru Srba i Šveđana?

Drugačije su kulture, naravno. Možda su Šveđani, kao protestanti, malo zatvoreniji prema strancima nego što su Srbi. Vi se ne plašite stranaca i to je vrlo lepa osobina. Gostoprimstvo je ovde na velikom nivou, da ne pričam o srpskoj hrani koja je odlična. Upravo dolazim iz restorana „Dva jelena“, gde sam jeo mućkalicu i dobra je. I ne samo roštilj, imate lepu kuvanu hranu. Suština je u plodnosti zemlje, koja prirodno postoji u Srbiji i to je velika stvar. Imate dostupno povrće koje ne postoji ili nije postojalo u Švedskoj. Mi smo morali da kuvamo ono što smo mogli da nađemo. U Švedskoj je ranije stalno pretila glad, jer hladno je i klima ne dozvoljava poljoprivredne useve toliko mnogo kao ovde. Ne cveta nam cveće tako bujno kao ovde. Klima je ovde generalno dosta prijatna, februar je, a danas je sunčano i baš je lepo, zar ne? U Švedskoj sada vlada mrak, ponekad, možda samo tri sata dnevno je svetlo.

Kako biste ocenili srpsku kulturu, umetnost? Koliko ste njima posvećeni?

Idemo na koncerte, baš sam uživao u „Koštani“. To je opera na srpskom i mnogo mi se svidela. I muzika i scenografija. Srpski kulturni život ima mnogo toga da pruži, vaša književnost isto. Andrić je bio Jugosloven, ali je živeo u Beogradu i to nešto znači. Imate i druge dobre pisce. Ali moram priznati da manje čitam srpsku beletristiku nego što Srbija zaslužuje. Imam malo slobodnog vremena, jer mi mnogo toga ide na šahovske ambicije.

Čitate li srpske medije?

Gledam televiziju i svakodnevno čitam Politiku. To je stara navika, ima i drugih novina, naravno.

U Srbiji je trenutno najteže političko pitanje – za ili protiv bojkota izbora?

Mi to pratimo, zabrinjava nas što Skupština radi bez prisustva velikog dela opozicije. Nadamo se da će kad-tad doći kraj tome, ali moraju srpski političari sami da se dogovore. Teško je nama da forsiramo neko rešenje, to se tako ne radi, nego moraju političari u državi da pokažu neku odgovornost. Neću da govorim ko je kriv ili ko nije, zaista se mora pronaći kompromis. Ponekad evropski predstavnici mogu da pokušaju da budu neka vrsta posrednika, ali to je stvar srpskih političkih klasa. Dakle, politička situacija nas u tom pogledu zabrinjava, ali istovremeno je dobro da srpska privreda cveta i da ima napretka u drugim oblastima, kao što su pripreme za EU. Mi dobro sarađujemo sa srpskim ministarstvima na političkom nivou, dosta se pozitivnih stvari dešava i to nekako ohrabruje. Ne treba samo gledati naslovne strane određenih novina, nego treba gledati šta se radi. Mi ulažemo 14 miliona evra u saradnju sa Srbijom svake godine. To govori i o tome kolike su naše ambicije da Srbija bude u EU, ali to nije bezahtevno.

Šta Vas najviše nervira u Srbiji?

Ponekad se dešavaju čudne situacije u srpskoj politici, jer bi u sličnom slučaju u Švedskoj političar koji je odgovoran za propuste u nekom sektoru odmah morao da podnese ostavku. Ovde retko vidim da se to dešava. Iako se pojavljuju situacije koje rizikuju da škode poverenju naroda prema Vladi, odgovorni političari neće lako da podnesu ostavku. Izuzetak je jedino bio ministar odbrane Gašić, pre nekoliko godina. Zato mogu samo da konstatujem da je srpska politička kultura malo drugačija od Švedske u tom pogledu. Mi smo vrlo nemilosrdni prema političarima u Švedskoj, što se poverenja tiče. Vi imate i rekonstrukcije vlade i druge mehanizme. Ima i kod nas rekonstrukcija, ali postoje i ostavke. Ovde se to ređe dešava. Za Šveđane je to nekad malo teže da shvate.

Kakav je osećaj biti ambasador u Srbiji?

Lepo je, posebno ako govorite srpski jezik. Ja sam ovde od malena, maltene, imao sam 20 godina kad sam stigao prvi put. Emotivno sam vezan za Beograd i volim da živim u Beogradu. I ne treba biti opsednut time šta je sve loše. Ima ovde mnogo problema, ima i siromaštva i Srbi nisu najzadovoljniji narod na svetu, ali mnogo je decenija ratova i ekonomskih problema ostalo iza vas. I Ambasada Švedske radi na poboljšanju situacije. Ipak se primećuje da postepeno postaje bolje, Srbija je sada na pravom putu.

Kako supruga gleda na Vašu diplomatsku misiju?

Kad smo se upoznali, naravno da nije znala da će se vratiti ovde kao supruga ambasadora, ali desilo se. Mi smo zajedno od 1987. godine i to je dug brak. Ona je dosta morala da trpi u smislu preseljavanja iz zemlje u zemlju, ali uglavnom je dobro išlo. Njoj je mnogo lepo da bude ovde, ona je odrasla na Banovom brdu, mada je rođena na Cetinju. Nije mogla da veruje da će se u njenom slučaju ostvariti izreka „Cetinje ‒ Dedinje“ (smeh). Njen otac je bio Crnogorac, savezni funkcioner i službenik. Bio je direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, prvo u Crnoj Gori, a onda u Srbiji. Majka joj je bila Smederevka. Ona je više Jugoslovenka nego što je Srpkinja ili Crnogorka. Svakako je odrasla u srećnije vreme.

(budikarakter.rs)

Share