DR LJILJANA ČVOROVIĆ ZA KARAKTER: ZAŠTO SE VAKCINACIJA DOŽIVLJAVA KAO HOD KROZ TAMNI VILAJET

Vakcinacija je nesporno veliko civilizacijsko dostignuće i imperativ svakog razvijenog društva je sveobuhvatna zaštita stanovništva od zaraznih bolesti. Namet obavezne vakcinacije zadire u elementarno ljudsko pravo slobode izbora. Uspeh preporučene vakcinacije zahteva informisano stanovništvo sa velikim poverenjem u zdravstveni sistem

Doc. Univ. dr sci med. LJILJANA ČVOROVIĆ, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, u svojoj stalnoj rubrici “Medicina 21. veka”, piše za KARAKTER

Nepoverenje u imunizaciju je u porastu u Srbiji. Očekuje nas vakcinacija protiv novog koronavirusa, obavezna ili preporučena, još ćemo videti. Nedavna izmena Zakona o zaštiti stanovništa od  zaraznih bolesti daje ovlašćenja ministru zdravlja (u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) – na predlog Instituta za javno zdravlje Srbije i uz saglasnost Republičke stručne komisije za zarazne bolesti) da odredi mandatornost vakcinacije protiv Covida -19. Do tada, neophodna je intenzivna, kontinuirana i jasna edukacija stanovništva o važnosti vakcinacije. Poverenje u zdravstveni sistem je osnova svega.

Danas je u Srbiji obavezna vakcinacija dece protiv 11 zaraznih i opasnih bolesti

Neprekidan kašalj u trajanju od sto dana, disanje pomoću „gvozdenih“ pluća, aparati za kretanje dizajnirani za paralizovanu decu, kao i razarajuće urođene mane, uzrokovane rubeolom, većini predstavljaju opskurne prizore prošlih vekova. Ipak, pre samo sto godina, zarazne bolesti, poput difterije, dečje paralize i velikog kašlja bile su na vrhu liste uzročnika smrti u detinjstvu. Danas je u Srbiji obavezna vakcinacija dece protiv 11 zaraznih i opasnih bolesti – tuberkuloza, difterija, tetanus, veliki kašalj, dečja paraliza, male boginje, rubele, zauške, virusni hepatitis B, oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B i streptokokom pneumonije. Vakcinacija protiv gripa i ovčijih boginja je, odnedavno, obavezna za određenu kategoriju stanovništva.

Fundamentalno obrazovanje svakog pojedinca, intenzivna edukacija sa nacionalnih medija i promovisanje poverenja u nauku i medicinu, pravi je i jedini put u zdravo društvo, u pravom smislu ovih reči

EVROPSKI STANDARDI

Zemlje Evropske unije većinom postižu visoku stopu imunizacije, pokazuju i podaci Centra za prevenciju i kontrolu bolesti. Iako se propisi razlikuju od zemlje do zemlje, malo gde odluku roditelja da detetu uskrati vakcinaciju (ako je ona preporučena, a ne obavezna) ne prate baš nikakve pravne ili društvene posledice.Tamo gde zakonska obaveza ne postoji, dete koje nije uredno vakcinisano (izuzev usled medicinskih kontraindikacija) nije moguće upisati u državni vrtić ili školu, a u mnogim zemljama ne može se ostvariti ni pravo na roditeljski dodatak i druge beneficije. U nekim zemljama troškovi lečenja za bolest koja se mogla sprečiti vakcinacijom idu na lični teret. Sloboda izbora je obezbeđena, ali uz određenu cenu onoga koji bira. Zakonska obaveza je samo jedan od mnogih načina kojim se postiže zadovoljavajući obuhvat stanovništva vakcinacijom. Zato je fundamentalno obrazovanje svakog pojedinca, intenzivna edukacija sa nacionalnih medija i promovisanje poverenja u nauku i medicinu pravi i jedini put u ZDRAVO DRUŠTVO, u pravom smislu ovih reči. Jedna od najvažnijih intervencija u cilju suzbijanja sumnji oko vakcina je obučavanje zdravstvenih radnika i njihova mogućnost da odgovore na sva pitanja koja muče roditelje i sve one koji treba da se vakcinišu.

KNEZ MILOŠ

Priča o vakcinaciji započinje 1796. godine sa Edvardom Dženerom, lekarom iz Engleske koji je uspešno testirao seosku legendu da doza relativno blage infekcije kravljih (naziv vakcina, inače, potiče od latinske reči vacca-krava) boginja pruža zaštitu od velikih boginja (variola). U roku od pet godina, Dženerovo otkriće počelo je da se upotrebljava širom Evrope, a deceniju kasnije i širom sveta. U Srbiji je obavezna vakcinacija uvedena 1839. godine, u vreme kneza Miloša, četrnaest godina pre Engleske, ali znatno kasnije nego u većini evropskih zemalja. Zahvaljujući vakcini, variola tada u Srbiji nije predstavljala ozbiljan problem.  Od 1958. do 1977. godine, SZO je sprovela globalnu kampanju vakcinacije kojom je variola iskorenjena. Poslednja zabeležena epidemija velikih boginja u Jugoslaviji je bila 1972. godine, a poslednji slučaj velikih boginja u svetu je zabeležen u Somaliji 1977. godine. Iako se rutinsko vakcinisanje protiv variole više ne izvodi na široj populaciji, vakcina se i dalje proizvodi u cilju zaštite od bioterorizma i biološkog rata.

PRVI OTPORI

Ipak, krajem 19. veka, desetine hiljada ljudi izašle su na ulice Londona protestujući zbog obavezne vakcinacije protiv velikih boginja. Bilo je i hapšenja, izricane su novčane kazne, a neki su završili i u zatvoru. Velike boginje, zvane „bubuljičavo čudovište”, ubile su milione ljudi. U jednom trenutku, bio je to ubedljivo najčešći uzrok smrti u Evropi. U Severnoj i Južnoj Americi ove boginje su desetkovale domorodačka plemena i izbrisale čitave kulture. Trećina preživelih je oslepela. Gotovo svi koji nisu umrli, imali su prepoznatljive ožiljke. Uprkos tome, to jeftino i očigledno efikasno rešenje koje je pružala vakcinacija je tada podelilo društvo. Nepoverenje prema nauci, lekarima, zdravstvenom sistemu i vladi koje promoviše antivakcinaški pokret možda se doživljava kao savremeni fenomen, ali takav aktivizam se pojavio pre više od sto godina, kada se u zakone i uvode obavezne vakcinacije.

Od svih dostignuća naučne medicine, vakcinacija protiv opasnih i zaraznih bolesti je ostvarila ubedljivo najveći učinak u očuvanju zdravlja ljudi, spasivši živote  miliona dece i osoba svih starosnih grupa širom sveta

UČITELJICA ŽIVOTA

Globalna pokrivenost vakcinacijom protiv važnih zaraznih bolesti detinjstva dramatično je poboljšana od stvaranja Proširenog programa imunizacije SZO 1974. i Globalne alijanse za vakcinaciju i imunizaciju (GAVI) 2000. godine. Od svih dostignuća naučne medicine, vakcinacija protiv opasnih i zaraznih bolesti je ostvarila ubedljivo najveći učinak u očuvanju zdravlja ljudi, spasivši živote  miliona dece i osoba svih starosnih grupa širom sveta. Ove godine su SZO, GAVI i CEPI (Globalna koalicija za razvoj vakcina radi sprečavanja novih epidemija) osnovale Globalni savez za vakcinu protiv Covid-19 (COVAX), kome se pridužila i Srbija. Cilj COVAX-a je da se ubrza razvoj i proizvodnja Covid-19 vakcina, da se garantuje njihova pravična i ravnopravna distribucija svim zemljama sveta i da se akutna faza epidemije završi do kraja 2021.

Dugoročno gledano, vakcine će se verovatno koristiti i za sprečavanje ili modulaciju toka nekih neinfektivnih bolesti. Napredak je već postignut u terapijskim vakcinama protiv raka, alergijskih ili autoimunih bolesti, a budući potencijalni ciljevi uključuju bolesti zavisnosti, dijabetes, hipertenziju i Alchajmerovu bolest.

Vakcinaciju ne treba doživljavati kao paradoks Tamnog vilajeta. Učiteljica života, istorija, medicine nas uči da je bolji izbor – vakcinisati se.

UZROCI

Procenjeno je da je 2019. godine 5,2 miliona dece mlađe od pet godina umrlo uglavnom od uzroka koji se mogu sprečiti i izlečiti. Vodeći uzroci smrti dece mlađe od pet godina su komplikacije zbog porođaja, upala pluća, urođene anomalije, dijareja i malarija. Svi ovi uzroci se mogu sprečiti ili lečiti jednostavnim, pristupačnim intervencijama. Jedna od njih je i imunizacija na pneumokok, koji je vodeći uzrok upale pluća i infekcija koja uzrokuje smrt kod više od 500.000 dece svake godine. Vakcina postoji i u kalendaru vakcinacije u Srbiji od 2018. godine.

GRIP

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da sezonski grip može uzrokovati do 650. 000 smrtnih ishoda u svetu svake godine. Takođe, svake godine se procenjuje koji tipovi virusa gripa će biti u populaciji da bi ih aktuelna vakcina i sadržala.

PARALIZA

U Srbiji je 1956. godine od poliomijelitisa ili dečje paralize obolelo 854 dece sa trajnim posledicama, a 44 je umrlo. Današnji Institut za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“ osnovan je upravo nakon ove epidemije kao „Specijalna bolnica za dečju paralizu i koštano-zglobnu tuberkulozu“. Zahvaljujući Džonasu Salku, koji je još 1952. godine otkrio vakcinu protiv dečje paralize i Alberta Sabina, koji je 1955. pronašao način za njenu oralnu upotrebu, Institut “Banjica” danas ima drugu namenu. Primenom masovne vakcinacije, slučajevi poliomijelitisa su u razvijenom svetu dramatično edukovani. SZO i UNICEF su 1988. započeli kampanju iskorenjivanja ove bolesti, da bi se stiglo da su slučajevi poliomijelitisa u 2017. zabeleženi u samo tri zemlje: Nigeriji, Pakistanu i Avganistanu.

Share