TAMARA JOKANOVIĆ ZA KARAKTER: DOK MASKE NE (S)PADNU

Ne dozvolite da nam kulturni šok oduzme ono najvrednije što nosimo u sebi. Emocije

TAMARA JOKANOVIĆ, generalna direktorka Represent Communications, piše za KARAKTER

Prošlo je pola godine života u novoj realnosti. Posmatrajući ljude oko sebe, zapazili ste, sigurna sam, mnogo faza prilagođavanja i reakcija na novonastale okolnosti, infodemiju, digitalizaciju, strah i neizvesnost…

Da li smo doživeli “kulturni šok” u sopstvenoj zemlji?

Došli smo neplanirano i nepripremljeno u sasvim različitu kulturnu sredinu na koju se neki, nažalost, još uvek teško prilagođavaju… Nisu samo način poslovanja i školovanja oblasti koje su se izmenile. Naša svakodnevnica je dobila potpuno novo ruho – obavezno nošenje maski u zatvorenim prostorijama i na otvorenom ukoliko ne možete da obezbedite udaljenost od metar i po, redovna higijena ruku, radnih i životnih prostorija, ali i postepena sterilnost međuljudskih odnosa!

Da li smo za ovih šest meseci izmenili sve one kulturološke navike balkanskog naroda koji su generacije naših predaka gradile vekovima unazad? Da li smo se otuđili i postali slepi za potrebe drugih? Da li smo novom realnošću izmenili svoj kulturološki genetski kod?

Svakodnevna druženja i okupljanja ispred zgrade, kafenisanja u komšiluku, okupljanja po kafićima i kafanama, proslave prvog, osamnaestog, četrdesetog i pedesetog rođendana, rođenja sina i ćerki, matura, momačkih i devojačkih večeri, grljenje i ljubljenje pri svakom susretu, tapšanje po ramenu u znak razumevanja ili veličanja nekog postupka, ispraćaj u vojsku sina jedinca, svadbe i slave koje umalo ne traju kao gazda Ivkova.

Osećate li stres zbog svakodnevnog opterećenja onog što vam nije prirodno? Gubitak života koji vam izmiče iz ruku? Gubitak prijatelja, statusa, profesije? Osećate li se odbačeno? Zbunjeni ste u vlastitoj koži? Kao da gubite sopstveni identitet i to ne svojom voljom

Osećate li stres zbog svakodnevnog opterećenja nečeg što vam nije prirodno? Gubitak sopstvenog života koji vam izmiče iz ruku? Gubitak prijatelja, statusa, profesije? Osećate li se odbačeno? Zbunjeni ste u vlastitoj koži? Osećate li strah i bes, jer vam se nova kultura ne sviđa i ne želite da prevlada nad onim što ste voleli, što je vaše? Jeste li usamljeni, tužni, depresivni? Osećate se kao da gubite sopstveni identitet i to ne svojom voljom…

Bez obzira na različitost i sličnost onoga što proživljavate u novoj realnosti, mnogi pojedinci nisu ni svesni simptoma i signala koje im sopstveno telo šalje. Možda nam je u početku ovo bio signal koji se dešava “tamo daleko” u nekoj Kini, čiji stanovnici jedu slepe miševe, ali su se nova pravila ponašanja brzo preselila i u ovaj naš deo Evrope i Balkana i postali su opterećujući deo svakodnevnice i mentalno zahtevan čin, koji je kod nekih, nažalost, izazvao frustriranost, umor, usamljenost i potpunu konfuziju.

Nakon faze stresa koji nas zadesi, deo ljudi se, ipak, pribere i aktivno počne tražiti rešenja za problem koje im je kulturni šok izazvao. Budite jedan od njih! Osvrnite se oko sebe! Pomozite ljudima kojima je pomoć neophodna! Potrudite se da prepoznate rane simptome svojih voljenih, svojih prijatelja, poznanika, kolega!

Socijalna i fizička distanca zarad fizičkog zdravlja. A emotivna? Ne dozvolite da nam kulturni šok oduzme ono najvrednije što vekovima nosimo u sebi. Emocije. Ono najvrednije što imamo i gajimo u sebi, prema sebi i prema drugim ljudima. 

Umete li da čitate iz očiju? 

Umete li da čitate iz očiju? Ako i ne umete, pravo je vreme da naučite, makar dok maske ne (s)padnu. Makar do poslednje faze prirodnog ciklusa kulturnog šoka. One, koju doživite kada se vratite u svoju zemlju iz koje potičete, kada ćete vlastitu kulturu gledati sasvim drugim očima… Za to vam nisu potrebne ni visoke škole ni diplome. Samo otvorite oči, otvorite dušu, otvorite svoje srce!

 

 

Share