MATIJA BEĆKOVIĆ: UVEK ME ZOVI

NAJVEĆI SRPSKI PESNIK I AKADEMIK, EKSKLUZIVNO ZA KARAKTER, PIŠE PESME KOJE DO SADA NISU OBJAVLJENE

UVEK ME ZOVI

Ne mogu ti opisati

Koliko sam zahvalan

Što si me pozvao na tu predstavu

Ali nisam smeo da ti kažem

Tako me je odjednom zabolelo koleno

Da uopšte ne znam

Kako sam izdržao do kraja

 

Ne možeš ni da zamisliš

Koliko sam se radovao

Što sam posle toliko vremena

Sinoć  bio na koncertu

Šteta što mi ne napomenu

Da je solista tek u drugom delu

Posle pauze

Znao bih da nema šanse

Da izdržim ceo koncert

I nemoj da se ljutiš

Ako idući put odem

 

Jedva sam dočekao

Festival monodrame

Ali uvek zaboravim

Da je otvaranje duže od predstave

Koja  počinje

Tek posle petnaestak govora

I dodele nagrada i plaketa

 

Što se tiče bioskopa

Bukvalno sam prinuđen

Da na ruci istetoviram

Da mi tamo nije mesto

Već posle pet minuta

Dobijam napad panike

A redovno smetnem s uma

Da će mi nakon svega

Trebati snage da se vratim kući

A ne razumem zašto se smrzavam

Koje je pod godišnje doba

 

Ipak sam na sebe ponosan

Što nekako sve izdržim

I ne podižem ceo red

I kad shvatim da ne mogu više

E da

Molim te nemoj više da me zoveš

Ako je sedište negde na sredini

A ne pri samom izlazu

Share