DA LI STE ČULI ZA NJU? ANA JOVOVIĆ ZA KARAKTER

Ona je višestruki prvak Srbije. Nacionalni rekorder. Svetski juniorski šampion. Osim ovih impozantnih rezultata, možda ništa ne bi bilo neobično u karijeri ove mlade i uzorne sportistkinje da joj nije amputiran deo desne noge zbog kancera kada je imala samo tri godine     

ANA JOVOVIĆ, naša najperspektivnija paraplivačica, priča za KARAKTER

Karakter

Karakter je od izuzetne važnosti i u životu, ali i u sportu. Svi smo mi drugačiji. Mene opisuje to što se uvek borim za pravdu, i ne ćutim na nepravdu. To me je skupo koštalo mnogo puta. 

Plivanje

Ovaj sport sam izabrala prvenstveno iz zdravstvenih razloga, jer od kako sam dobila protezu, zbog disbalansa, počela je da mi se krivi kičma. Da ne bih morala da nosim mider – koji je tada u mojim očima izgledao kao oklop od kog ne može da se diše, a kamoli hoda – doktori su mi preporučili da krenem na plivanje. I tako je sve počelo. Kao što kažu: “Svaki početak je težak”. I te kako se slažem, jer sam jedva ulazila u vodu, najviše zbog hladnoće. Malo po malo, pojavila se želja da dolazim na treninge. Pokazalo se da brzo učim i da imam veliki potencijal. Nastupilo je i moje prvo takmičenje, pa drugo, treće… Bila sam prvak države od svog prvog nastupa. Usledila su i takmičenja u inostranstvu. Svako putovanje je bilo interesantno, svaka trka je bila moj plus u karijeri.
Plivanje je prosto postalo moj način života. 

Nikada me nije motivisala kritika, jer je ona samo obarala moje samopouzdanje

Inspiracija

Zanimljivo je to što svako pronalazi inspiraciju u različitim stvarima, jer, naravno, svi smo drugačiji, a samim tim i naši postupci i razmišljanja. Najviše se vodim time da se svaki trud i rad isplati, što se i pokazalo da je tačno. Jer, kada veruješ da ćeš dobiti ono za šta se boriš ili kada vidiš da se tvoj rad ceni, onda ti to daje podstrek da uložiš još veći trud. Nikada me nije motivisala kritika, jer je ona samo obarala moje samopouzdanje. Dok je kod nekih obrnuto, pa iz inata, želeći da se dokažu, postaju još bolji. 

Ponekad uspehom smatram i to što završim trening do kraja, što ne pokleknem u toku seta, što nastavljam uprkos bolu

Uspeh

Za mene uspeh predstavlja svaki dobro odrađen trening. Jer kako kažu: “Medalja se osvaja na treningu. Na takmičenje samo odeš po nju.” Ponekad uspehom smatram i to što završim trening do kraja, što ne pokleknem u toku seta, što nastavljam uprkos bolu. Svi ti “mali” uspesi dovode i grade jedan veliki koji je vidljiv svima. Jer, svi mogu videti taj krajnji rezultat, ali ne znaju koliko uspeha je bilo potrebno da bi se ostvario onaj najviše očekivani. Izdvojila bih Svetsko prvenstvo u Londonu, za koje sam izborila normu, zatim odlazak, a onda i finale! Vredno smo radili i trener i ja kako bismo ostvarili što bolji rezultat. Nisam verovala da ću ući u finale. Međutim, i snovi se ostvaruju. Oborila sam lični i nacionalni rekord i bila za samo 62 stotinke od norme za Tokio. Iako smatram da svako takmičenje predstavlja jedan veliki plus u mojoj karijeri, ovo bih izdvojila kao nešto na šta sam najponosnija.

ana-jovović-1 Fotografisao: MONDO/Stefan Stojanović

Muzika

Bez muzike prosto ne ide. To mi predstavlja nešto posebno. Pevam i kada sam tužna, i kada sam radosna. Nema pravila.Pevanje umiruje dušu, pogotovo ako su u pitanju duhovne pesme, oseti se neki poseban mir koji ovako rečima ne može da se opiše, već može samo da se oseti. Pevam u crkvenom horu u Jakovu još od malena, a onda da bih još više usavršila svoj talenat, krenula sam u osnovnu muzičku školu “Petar Konjović”. Nažalost, posle godinu dana sam prestala, jer nisam mogla sve da postignem. Možda jednog dana nastavim.

Pesme

Kada sam bila mlađa imala sam svoju omiljenu grupu – 1D – i slušala sam samo njihove pesme. Toliko smo bile zaluđene, i ja i moje drugarice, da smo znale sve o njima. Sada poslušam po neku njihovu pesmu, tako, nekad, kada me uhvati nostalgija. Uglavnom, slušam pop, narodnu… 

Odbila sam ponudu Švedske da plivam za njihovu zemlju

Švedska

Moje prvo međunarodno takmičenje se održalo 2012. godine u Malmeu u Švedskoj. Možete zamisliti samo kako je to bilo kada sam shvatila da sam osvojila zlatnu medalju u stranoj zemlji. Osećanja su se neprestano mešala, ali je radost bila najupečatljivija. Nezaboravan događaj! Zatim su mi, kao perspektivnoj plivačici, ponudili da ostanem i plivam u Švedskoj, što sam odbila, jer sam želela da predstavljam svoju zemlju i branim boje moje voljene Srbije. 

Fakultet

Kako bih dalje nastavila sa treniranjem, odlučila sam se za Visoku sportsku i zdravstvenu školu. Stipendiraju moje školovanje, veoma su tolerantni i izlaze u susret kad god zatreba. Mnogo sam im zahvalna, jer mi je omogućeno i da treniram i da studiram.

Moji uzori Nađa Higl, Ivana Španović i Novak Đoković hrabro uklanjaju prepreke sa svog puta, kod njih se može primetiti neverovatna snaga volje i želje, kao i disciplina

Uzori

Izdvojila bih moja tri najveća uzora, a to su: Nađa Higl, Ivana Španović i Novak Đoković. Kod njih se može primetiti neverovatna snaga volje i želje, kao i disciplina. Hrabro uklanjaju prepreke sa svog puta, i nastavljaju ka svom cilju još jači.

Ambicije

Nikada nisam bila preambiciozna. Uvek sam volela da se nadam manje, a iznenadim više. Kao što kažu: “Ko visoko leti, nisko pada.” E, baš zbog toga uvek ostavim prevelika očekivanja sa strane, i fokusiram se na to da dam sve od sebe. Ako tako razmišljam, onda sam zadovoljna sa svakim rezultatom koji ostvarim, jer znam da sam otplivala najbolje što mogu. Sada, zbog ove situacije, ne mogu ništa da obećavam, jer ništa još nije sigurno.

 

Share