NADA ŠARGIN ZA KARAKTER: BILO MI JE SMEŠNO KAD SU ME SVRSTAVALI I U FATALNE ŽENE I U MUČENICE

“Najlepše mi je što nagrada nosi ime Milene Dravić.Ona ne samo što je bila velika glumica i zvezda, već i velika dama. Nikada nisam čula ništa loše o njoj, nijedan trač, nijednu dosadnu stvar, uvek nešto lepo ili zabavno. Čini mi se da je Milena volela ljude. I drago mi je da su mi kolege i ljudi iz profesije dodelili ovu nagradu”, konstatovala je Nada Šargin, nakon što je na tek završenom 10. Festivalu drama i serija FEDIS dobila nagradu Zlatna antena za najbolju glavnu žensku ulogu u seriji Kalup

NADA ŠARGIN, glumica, priča za KARAKTER

Piše Nenad Milenković

Uvek pokušavam da saosećam sa likom, razumem njegove postupke, posmatrajući stvari iz njegovog ugla

Mini serija Kalup bavi se temom nestalih beba. Koliko ste poznavali tu tematiku i kako ste se uopšte spremali za ulogu Natalije Velisavljević?

Nisam imala mnogo vremena da se spremim za ulogu, jer sam je dobila desetak dana pred snimanje, a već sam bila u probama u Narodnom pozorištu. Imala sam nekoliko proba sa rediteljem i scenaristom Vukom Ršumovićem i kolegom Mišom Obradovićem i brzo, efikasno i lepo smo radili. Kao i uvek pokušala sam da saosećam sa likom, razumem njegove postupke, posmatrajući stvari iz njegovog ugla. Ta tema je pipava i bila sam oprezna. Dobro je da se takva tema obrađuje, jer postoje ozbiljne sumnje da su se, nažalost, takve stvari radile.

Nastavili ste niz rola u ostvarenjima iz osetljivog socio-društvenog korpusa, kao što je recimo serija Grudi. U njenom fokusu je rak dojke, da li se naše društvo i zdravstvo u dovoljnoj meri bavi ovim problemom?

Trebalo bi ići redovno na kontrole. Čuvati se stresa i lošeg stila života. Poznajem žene koje su operisane, znam i za smrtne slučajeve. Jako volim projekat Grudi, i film i seriju. Mnogo žena mi je reklo da im se jako dopala serija, baš mnogo.

TV serije u svetu i kod nas su u velikoj ekspanziji, kako to komentarišete?

Ima mnogo serija i to je za filmske radnike super, ali ne stiže sve da se vidi. Ranije je postojao taj jedan termin koji su svi gledali, koji je i dalje najzahvalniji, ali serije sada idu svakodnevno, pa eto ima i mnogo žanrova. Čula sam da naš narod najviše voli domaće serije i da su dosta gledane. Ja sam u početku pratila skoro sve, a sada ih ima toliko da moram da biram, jer ne stižem. A stranih serija ima gomila koje nisam stigla ni da pogledam. Iskreno da kažem, mnogo mi se čita, pa u poslednje vreme gledam da nešto i pročitam kada sam slobodna, a od serija gledam one gde su mi prijatelji i kad je nešto kvalitetno.

Nije došlo do poraza filma. Filmu se opet ljudi vraćaju i to baš zato što u se u malo vremena mnogo kaže

Smatrate li da je reč o trendu ili je došlo do potpunog poraza filma, kao do sada dominantnog sadržaja?

Nije došlo do poraza filma. Filmu se opet ljudi vraćaju i to baš zato što u se u malo vremena mnogo kaže. Kad je dobar film, evo, na primer, Moj jutarnji smeh je napravio bum među filmskim radnicima, svi su išli da ga gledaju, neko i više puta, održavane su tribine, svi su o njemu pričali, a u filmu nema ničeg komercijalnog i industrijskog čega u većini serija ima. Bila je jednostavno neka svečana atmosfera oko tog filma.

Najnormalnija stvar je da se posavetuješ sa psihologom kao što ideš kod zubara kada te boli zub, ali ljudi ne vole o tome da pričaju, jer znaju da moraju sami sa sobom da se suoče

Koliki Vam je bio problem da javno priznate da posećujete psihologa, imajući u vidu da je Srbija, pre svega, konzervativno društvo?

Nisam imala problem. No, ja ne idem kod psihologa na psihoanalizu, to je problem što ni sami novinari ne znaju razliku ili tako najave nešto čisto da bi privukli pažnju. A meni ta vrsta pažnje ne treba, jer se nikada nisam na tome gradila, već isključivo radom. Ljudima je lakše kada i neko iz javnosti o tome progovori, jer svi imaju neki problem. Mislim da je to deo mentalne higijene i najnormalnija stvar da se posavetuješ sa psihologom kao što ideš kod zubara kada te boli zub. Iako to što nas nekada boli nije materijalno, ne znači da to neko ne ume da popravi, mada to, naravno, najviše moramo sami uz podršku stručnjaka.Tu je ta obrnuta situacija, zubar nam uklanja problem, a ovde morate sami uz nečiju podršku. I o tome ljudi ne vole da pričaju, jer negde znaju da moraju sami sa sobom da se suoče.

Možda su svima nama problem očekivanja… Mi svi stalno nešto očekujemo i to je prirodno, jer želiš da uistinu kvalitetne stvari budu pod reflektorima, a to nekad jeste teško, ali, nažalost, ovde u Srbiji prečesto nije

Neki cinik bi Vas pitao za koju svoju osobinu smatrate da Vas ometa u životu i karijeri?

Pa nište me ne ometa, radim dosta, vredna sam i ok sam u odnosima sa ljudima. Dajem se, trudim, a sad uvek bi moglo nešto bolje i možda mi je samokritičnost problem, ali sad sve više uživam, valjda to ima veze sa godinama. Možda su svima nama problem očekivanja… Mi svi stalno nešto očekujemo i to je prirodno, jer želiš da uistinu kvalitetne stvari budu pod reflektorima, a to nekad jeste teško, ali nažalost ovde u Srbiji prečesto nije.

Na koji način ste uspeli da se oduprete ustaljenoj praksi u našoj kinematografiji da se glumci svrstavaju u fah?

Odbijanjem uloga, konstantnim traganjem za transformacijom, koja je meni uzbudljiva, kreativna i zabavna. E sad često su me  razni ljudi svrstavali u razne fahove, pogotovo u prvih deset godina karijere, i to u najrazličitije, pa mi je to bilo smešno. Neko u fatalne žene, a neko u mučenice i tako…ali sad me ne svrstavaju u neki fah.

Često se dešava da glumci po zavšetku nekog ostvarenja  smatraju da su mogli to još bolje da urade…

Volim svoje uloge, i one kojima sam nezadovoljna, prihvatila sam da je tako trebalo da bude. Sale iz Sutra ujutru ljudi mnogo vole, kao i Marinu iz Vratiće se rode, a ja volim sve. A za sve mislim da su mogle i bolje (hahaha).

Gledate li svoje filmove i serije?

Odgledam premijeru i to je to. Retko opet, ako “zakačim” na televiziji, ali ne dešava se da nešto svoje pustim sama sebi.

Vaša ćerka je ove godine krenula u školu, koliko je to značajan trenutak u životu jednog roditelja?

Ja sam volela školu i to sam joj stalno govorila, tako da je za sada i ona voli. Trenutno nam je zabavno sa školom, videćemo kako će ići. Mislim da decu treba učiti disciplini i postaviti im zdrave granice da se ne bi kasnije pogubili. Radne obaveze, red i trud su jako bitni. Tek smo počeli.

Ćerku pokušavam da naučim da poštuje i voli sebe, ali i druge. I da se raduje

Osim saveta „pazi sa kim praviš decu“, koji ste čuli od majke, koji je Vaš autentičan savet za svoju ćerku?

Pokušavam da je naučim da poštuje i voli sebe, ali i druge. Da se raduje, a pored obaveza, dajemo joj puno slobodnog vremena.

Trenutno radite nekoliko projekata. Gde ćemo Vas gledati u novoj TV sezoni?

Mislim da će i Dug moru 2 i Vreme zla ići od jeseni, a 2021. čekamo filmove Živ čovek reditelja Olega Novkovića i Kelti Milice Tomović. Film Otac ide po festivalima, a trenutno je aktuelna serija Močvara, gde igram Katarinu, jednu zanimljivu ulogu, samoživu, sebičnu, ali i jako usamljenu ženu, prestravljenu od samoće i sazrevanja.

Nada-Šargin

Share