Snežana Samardžić-Marković: Veštačka inteligencija

Šta znamo o veštačkoj inteligenciji? Hoće li, kao u slučaju interneta ili veštačke oplodnje, prevagnuti stereotipi ili predrasude? I koliko je realan strah da će uništiti čovečanstvo?

Za Karakter piše Snežana Samardžić-Marković, generalni direktor za demokratiju Saveta Evrope

snežana samardžić marković

Tehnološki napredak je često nailazio na otpore. Tako su ludisti u devetnaestom veku uništavali tekstilne mašine, dok su u vreme početaka veštačke oplodnje mediji bili puni histeričnih najava da će se rađati monstrumi, a u stvarnosti se desilo samo to da su milioni ljudi uspeli da postanu roditelji.

S druge strane, ljudi su ponekad bivali neoprezni. Rani dani interneta poklopili su se sa optimističnim periodom u Evropi i svetu, pa je postojala bojazan da će preterano regulisanje ove oblasti gušiti inicijativu i ekonomski razvoj. Ni najcrnji proroci nisu tada predviđali današnji cunami govora mržnje na internetu.

RADNA MESTA

Veštačka inteligencija nije izuzetak kada su u pitanju katastrofični scenariji. Nisu retki filmovi i knjige koji tvrde da će veštačka inteligencija uništiti čovečanstvo. Realniji strah – prema anketama, u ovo veruje većina ispitanih – jeste gubitak posla, jer će veštačka inteligencija preuzeti većinu poslova. Srećom, budućnost nije tako crna.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma iz 2018. godine, procenjuje se da će u svetu do 2022. godine veštačka inteligencija ukinuti 75 miliona radnih mesta, ali će zato stvoriti čak 133 miliona novih.

Već sada veštačka inteligencija stvara više radnih mesta nego što razara i naročito je korisna za medicinu, poljoprivredu, obrazovanje, transport, usluge i zabavu. Takođe, veštačka inteligencija utiče i na kvalitet rada, jer preuzima teške i monotone poslove.

Međutim, veštačka inteligencija neće promeniti društvo samo kada su u pitanju radna mesta. Posredi je i kulturna i društvena revolucija.

Kao generalni direktor za demokratiju Saveta Evrope pokušavam, zajedno sa saradnicima, da sagledam neke od mogućih izazova koje veštačka inteligencija može imati za demokratiju.

U budućnosti će veštačka inteligencija verovatno imati ogroman uticaj na političke izbore, na način na koji su građani uključeni u odlučivanje (ili nisu) i na način vršenja vlasti (tj. na upravljanje). Takav uticaj može doneti velike rizike.

Zamislimo malu devojčicu po imenu Dositeja. Kada jednog dana stekne glasačko pravo, da li će otići na najbliže biračko mesto ili će glasati od kuće (pod uslovom da veruje u integritet i smisao izbora)? Kako će znati za koga da glasa? Da li će moći da razlikuje činjenice od takozvanih fake news? Kako će joj pristupiti potencijalni kandidati – putem društvenih mreža, medija ili pomoću tehnika mikrociljanja za koje je veštačka inteligencija već korišćena (recimo, u kampanji za Bregzit)? Da li će se pri izboru savetovati sa Aleksom, Siri ili nekim drugim veštački inteligentnim „konsultantom“ koji može da „prožvaće“ programe? Po kojim će se kriterijumima, Dositeji nepoznatim, izvršiti ova selekcija i „prožvakavanje“? Da li po tome šta ona gleda na internetu, šta kupuje, koju muziku sluša, koje filmove i serije gleda?

SLOBODA IZRAŽAVANJA

Evropska civilizacija je zasnovana na različitosti. Raznolikost ideja, mišljenja, kulturnih sadržaja… Pluralizam ideja neophodan je da bi bili slobodni, da bi napravili bolje društvo, pravedniji svet. Kako će Dositeji ovaj pluralizam biti dostupan?

Recimo, član 10. Evropske povelje o ljudskim pravima štiti slobodu izražavanja (na primer, sloboda filmskih umetnika da pričaju svoju priču kroz pokretne slike). Ali član 10. takođe štiti slobodu PRIMANJA informacija, tj. „pravo da se bude obavešten“. Problem je kada ima malo informacija, ali i obilje je problem. Koje će i kako stići do Dositeje? Veštačka inteligencija ima potencijal da omogući ograničenoj grupi ljudi da odluče kakav bi trebalo da bude estetski sadržaj – a posredno kroz to i vrednosti – koji bi onda bio dostupan milionima ljudi. Algoritmi obaveste vlasnike platformi (poput Netfliksa, Rakutena i Amazona) šta je popularno i profitabilno, a onda oni to naruče od autora ili ulažu novac mahom u proizvodnju takvih sadržaja; tako sistem hrani sam sebe. I to je sloboda, razume se, ali gde je onda prostor za nezavisne stvaraoce, za one koji možda neće biti mnogo vidljivi, a ipak imaju šta da kažu?

Dositeja ima pravo da se sreće i sa takvim sadržajima, ali kako će joj oni postati dostupni? Obrazovanje je veoma važno da Dositeja nauči da sledi svoja prava. Treba da se zapitamo da li kroz školovanje sada dovoljno prenosimo vrednosti demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona, kritičko mišljenje, razumevanje (a ne samo poznavanje) tehnologije. Priprema je bitna ne samo za osvajanje slobode i demokratije već i zbog promena na tržištu rada kroz buduću široku upotrebu veštačke inteligencije.

OKVIRNA KONVENCIJA

Drugi, jednako važan put jeste da se ova materija pravno reguliše, da bude doneta okvirna evropska konvencija koja bi ograničila, ako ne i sasvim sprečila rizike koje veštačka inteligencija može doneti, kao što vidimo da ih donosi i internet.

Ima već sada na međunarodnoj sceni pokušaja da se formulišu principi, da se odrede rizici (netransparentnost, diskriminacija, zloupotrebe), ali još niko nije pravno uredio ovo pitanje, uglavnom iz iste bojazni da bi to sputalo preduzetničku inicijativu i da bi smanjilo šanse Evrope u inovativnim tržišnim takmičenjima sa drugim kontinentima.

Ipak, nedavno su se evropske vlade dogovorile da Savetu Evrope povere da ispita mogućnost donošenja međunarodne okvirne konvencije o veštačkoj inteligenciji. To će u naredne dve godine raditi komitet stručnjaka za ova pitanja, a onda će se odluke preneti na politički nivo. Ja imam poverenja u kolektivno znanje 47 zemalja članica. Nisu sve podjednako napredne u uvođenju veštačke inteligencije, ali ogromna različitost njihovih iskustava jeste veliki kvalitet. Drago mi je i da Srbija ima svog predstavnika u ovom stručnom telu.

Savet Evrope će koristiti svoja iskustva kada je u pitanju internet. Pomenuću neke stvari koje smo uradili: prošle godine smo doneli preporuke za sve zemlje članice kada je reč o dečjim pravima u digitalnom okruženju, a sada zajedno sa velikim internet kompanijama radimo na povezivanju obrazovnih institucija i privatnog sektora. Sada ćemo se baviti veštačkom inteligencijom da bismo smanjili rizike da se u budućnosti neko, uz pomoć veštačke inteligencije, neprimetno bavi Dositejom i ugrozi njena prava na različitost, slobodu i demokratiju.

(Budikarakter.rs)

Share