ŽIVOT ROMKINJA

Evropska komisija već je prepoznala značaj njihovog angažmana u našem društvu. ANA SAĆIPOVIĆ i SLAVICA VASIĆ dobitnice su nagrade Evropske unije za integraciju Roma za Zapadni Balkan i Tursku. O njihovom statusu, problemima i izazovima za KARAKTER upravo pričaju  Ana i Slavica

ANA je direktor Udruženja Romkinja “OSVIT” iz Niša, koje se fokusira na podizanje svesti među Romkinjama i unutar cele romske zajednice, o važnosti njihovog uključivanja u društveni, ekonomski, obrazovni i kulturni život. “Osvit” takođe ima za cilj sprečavanje i borbu protiv nasilja u romskim porodicama osnaživanjem žena da prekinu ciklus nasilja i da utiču na javnost i donosioce odluka da stvore društvo bez diskriminacije. Ana je 2005. pokrenula prvu SOS telefonsku liniju na romskom i srpskom jeziku za romske žene i decu žrtve nasilja. Ana je i autorka programa “Podrška poboljšanju položaja Romkinja”, koji doprinosi boljem kvalitetu usluga koje lokalne institucije pružaju Romkinjama kako bi ostvarile svoja prava.

SLAVICA je aktivistkinja i suosnivačica Romskog ženskog centra “BIBIJA“, čija je misija jačanje položaja Romkinja u društvu i vidljivost njihovih prava, uključujući i pravo na obrazovanje, slobodan izbor partnera, zapošljavanje i adekvatne zdravstvene usluge. “BIBIJA” je takođe posvećena rešavanju pitanja nasilja nad Romkinjama i ranih brakova u romskoj zajednici.

Posebno je uključena u socijalnu integraciju žena iz višestruko marginaliziranih grupa. Doprinela je povećanju vidljivosti marginaliziranih Romkinja na tržištu rada, ali i skretanju pažnje javnosti na predrasude i stereotipe prema Romkinjama. Učestvovala u izradi nekoliko strateških dokumenata vezanih za rodnu ravnopravnost i socijalnu inkluziju Roma i Romkinja.

Razgovarao Nenad Čaluković

Foto Privatna arhiva

KARAKTER: Kako biste okarakterisali status Romkinja u Srbiji?

ana šaćipović

Ana Šaćipović

ANA SAĆIPOVIĆ: Romkinje pripadaju grupi višestruko marginalizovanih žena, diskriminisane su od društvene zajednice zbog postojanja stereotipa i predrasuda prema nama, ali i od svoje romske zajednice, kao pripadnice ženskog pola, manje vrednog od muškog. Romkinje predstavljaju najmanje obrazovanu grupu žena sa najvećim procentom nepismenosti – čak oko 80% Romkinja je formalno nepismeno, sa gornjom granicom od četiri razreda osnovne škole, bez bilo kakve kvalifikacije. U većini slučajeva Romkinje nemaju prava da samostalno odlučuju o svom školovanju. Čak 44,4 odsto ispitanica istraživanja Kancelarije za inkluziju Roma nije samostalno odlučivalo o svom školovanju. Romske devojčice koje su i upisane u školu, u najvećem broju slučajeva, iako pokazuju bolji uspeh, u pubertetu prekidaju školovanje da bi sačuvale nevinost i pripremile se za brak. Kombinacija siromaštva i patrijarhalne tradicije često dovodi do toga da Romkinje ostaju u “začaranom krugu siromaštva”. Nizak nivo obrazovanja i stručne osposobljenosti smanjuje šanse Romkinja za uspešnu integraciju i doprinosi njihovoj posebnoj ranjivosti, većoj izloženosti diskriminaciji, nasilju i narušavanju zdravlja.

Kako sam bele puti, pravnik me je odmerio i vrteći glavom pitao šta mi je trebalo da se udam za Ciganina. Bila sam zapanjena, izgubljena, ponižena

Ana Saćipović

SLAVICA VASIĆ: Romkinje se suočavaju sa ozbiljnim problemima u pokušajima ostvarivanja osnovnih ljudskih prava. Diskriminacija, koja dobija oblike dvostruke i višestruke diskriminacije prisutna je u svakoj društvenoj oblasti od obrazovanja, zdravstvene zaštite, preko zapošljavanja do nasilja u porodici i u široj okolini. Kršenja ljudskih prava Romkinja su pogoršana nizom faktora, kao što su izolacija, siromaštvo, nepismenost, zdravstveno stanje, nedostatak vlasništva nad imovinom, neposedovanje ličnih dokumenata i državljanstva, seksualna orijentacija…

slavica vasic

Slavica Vasić

KARAKTER: Koji su najveći izazovi i problemi s kojima se suočavate? Ili, koja su prava romske populacije najviše ugrožena?

ANA SAĆIPOVIĆ: Za mene lično, svako zakonom zagarantovano pravo koje se ne poštuje ili se deklarativno primenjuje na pojedinke, predstavlja problem sa kojim se moramo boriti. To ugrožava našu lićnu bezbednost i stavlja nas u neravnopravan položaj. Trenutno se borimo da sve romske devojčice budu obuhvaćene obrazovnim sistemom, to će im omogućiti da upišu više obrazovanje, odnosno da dobiju profil zanimanja i budu kurentne na tržištu rada. Kada zasnuju radni odnos, one mogu obezbediti sebi bolje uslove stanovanja, kvalitetne uslove života, biti ekonomski nezavisne i pune samopouzdanja. Bez tog kruga osnovnih ljudskih prava, koji je u najvećem procentu romskih devojčica nedostupan, one ulaze u rizik ranih dečijih brakova, postaju žrtve porodičnog i partnerskog nasilja i njihov životni vek je mnogo kraći u odnosu na žene iz većinske populacije. Naša država ima obavezu da svim građankama I građanima obezbedi uslove za normalan život.

Kada vam neko kaže:”Ali ti nisi kao drugi Romi”, onda je bolje da vam ne kaže ništa

Slavica Vasić

SLAVICA VASIĆ: Diskriminacija prema Romkinjama je prisutna u svim sferama javnog i privatnog života, u okviru sopstvene zajednice i u okviru društva uopšte. One nisu adekvatno uklјučene u javni i politički život, nedovoljan broj romskih devojčica se nalazi u procesu obrazovanja, visok je procenat nezaposlenih žena, imaju kratak životni vek, izložene su sklapanju ranih brakova i povećanom riziku od nasilјa u porodici i partnerskim odnosima.

KARAKTER: Možda je previše lično, ali kada je Vama bilo najteže zbog toga što ste Romkinja?

ANA SAĆIPOVIĆ: Nakon završenog fakulteta, tražeći posao bilo koje vrste, jer sam bila majka i supruga, obratila sam se predsedniku opštine da mi pomogne da dobijem posao. Već sam bila konkurisala na oko 500 objavljenih konkursa za razna radna mesta, ali ni jedan odgovor nije bio pozitivan. Zamolila sam ga da mi da preporuku, kao jednoj od retko obrazovanih Romkinja. Dobila sam pismo koje nisam otvarala i po savetu odnela pravniku Centra za socijalni rad u Nišu. Sutradan sam otišla u Centar, ponela diplome i CV i sa nadom se javila pravniku. Kada sam mu predala pismo i dokumentaciju, radosno sam iščekivala odgovor. Pravnik me je odmerio i vrteći glavom pitao šta mi je trebalo da se udam za Ciganina. Bila sam zapanjena, izgubljena, ponižena. Naime moja dokumentacija je bila na dva prezimena. Diplome su bile na devojačko prezime Nikolić, a radna knjižica i CV na Saćipović, prezime supruga koje sam uzela prilikom venčanja. Kako sam bele puti, pravnik je pretpostavio da se Srpkinja udala za Ciganina. Ponudio mi je jednokratnu novčanu pomoć i time završio razgovor. Možda je baš to uticalo na mene da se okrenem aktivizmu i zaštiti prava ugroženih žena.

Romske devojčice su najugroženije. One nailaze na diskriminaciju u školama od druge dece ili nastavnika, sede u zadnjim klupama, isključene su od društvenih igara za vreme odmora ili vanškolskih aktivnosti

Ana Saćipović

SLAVICA VASIĆ: U Srbiji je prilično teško biti Rom ili Romkinja. Nikada nisam želela da govorim da bi trebalo više da se dokazujem zato što sam Romkinja, ili da radim dva puta više od drugih. Radim samo onoliko koliko i drugi rade, i želim da se ceni moj rad kao i rad drugih. Znate, kada vam neko kaže:”Ali ti nisi kao drugi Romi”, onda je bolje da vam ne kaže ništa. Ja želim da budem kao i svi drugi Romi, ne želim da niko od Roma i Romkinja bude diskriminisan samo zato što je Rom ili Romkinja. Onog trenutka kada Romi i Romkinje u ovom društvu budu izjednačeni sa drugima, onda ću prestati da se bavim ovim poslom.

KARAKTER: Romkinje su često izložene različitim vidovima diskriminacije. Šta je vaš savet njima? I kako im pomoći?

ANA SAĆIPOVIĆ: Moraju se boriti za svoja prava koja im zakoni garantuju. Moraju imati samopouzdanja jer smo svi mi rođeni isti, kao ljudska bića, bez obzira na nacionalnu pripadnost, obrazovanje i socijalni status. Teško jeste, ali je vaša snaga u vama i samo joj treba dozvoliti da se pokaže drugima. Obrazovanje je pravi i jedini put koji će vas voditi napred u bolji i ravnopravniji svet oko vas.

Romkinje nisu adekvatno uklјučene u javni i politički život, nedovoljan broj romskih devojčica se nalazi u procesu obrazovanja, visok je procenat nezaposlenih žena, imaju kratak životni vek, izložene su sklapanju ranih brakova i povećanom riziku od nasilјa u porodici i partnerskim odnosima

Slavica Vasić

SLAVICA VASIĆ: Kao jedan od značajnih uzroka krajnje nezavidnog položaja romskih žena, svakako je rano  stupanje u brak, rađanje i materinski status, kao i nivo obrazovanja. Najzad, prema podacima o ekonomskoj aktivnosti Roma i Romkinja u Srbiji može se zaključiti da je u međupopisnom periodu značajno opao procenat zaposlenih Roma i Romkinja i to za 5,95 odsto. O ekonomskoj nemoći govore i podaci koji ukazuju na to da više od jedne četvrtine (27,6%) od ukupnog broja romskih domaćinstava svoje prihode ostvaruje preko socijalnih primanja. O socijalnoj i zdravstvenoj ugroženosti Roma i Romkinja, naročito dece i žena, ukazuje Istraživanje višestrukih pokazatelja o položaju žena i dece u Srbiji, koje je 2014. godine, uz tehničku i finansijsku podršku UNICEF-a, sproveo Republički zavod za statistiku: procenjena stopa smrtnosti odojčadi među decom u romskim naseljima iznosi 13 na hiljadu živorođene dece, što je duplo veća stopa od nacionalnog proseka; 10% dece u romskim naseljima je pothranjeno, a 19% zaostaje u rastu, što je za oko pet puta veća stopa u odnosu na decu iz ostalih etničkih grupa. U vezi sa obuhvatom dece preporučenim vakcinama, svega 13% romske dece je primilo sve vakcine u propisanom vremenu, odnosno do kraja prve godine, a kod dece iz opšte populacije taj obuhvat je 71%. Prema ovim podacima od ukupnog broja korisnika usluga centara za socijalni rad 45.050 su pripadnici romske nacionalnosti, što je skoro trećina od ukupnog broja Roma i Romkinja popisanih  2011. godine. To znači da je u romskoj populaciji udeo korisnika usluga socijalne zaštite skoro četiri puta veći nego u ukupnom stanovništvu u Srbiji.

Najviše me boli stereotip da Romi kradu! Ja sam oko sebe za 63. godine života više sretala lopove drugih nacionalnosti na visokom nivou od broja Roma koji su lopovi. To nije odlika nacionalne manjine, to je odlika čoveka, njegovog vaspitanja i karaktera

Ana Saćipović

KARAKTER: Devojčice Romknije su verovatno najugroženije. Kako sprečiti ili umanjiti negativne posledice?

ANA SAĆIPOVIĆ: Zaista su romske devojčice najugroženije. One nailaze na diskriminaciju u školama od druge dece ili nastavnika, sede u zadnjim klupama, isključene su od društvenih igara za vreme odmora ili vanškolskih aktivnosti. Upućene su samo na svoje sunarodnice vršnjakinje. U porodici sa niskim stepenom obrazovanja nemaju podršku za učenje ili nastavak školovanja. Obično već od petog razreda ostaju kući da čuvaju mlađe sestre i braću, da pomažu u kući. Roditelji nisu spremni da ulažu u njihovo obrazovanje jer će se udati i doprinositi drugoj porodici. To je stav čitavog društva prema njima. Ali svi mi imamo obavezu da ih podržimo. Država da primenjuje zakonske regulative i kreira pozitivne javne politike za njihovu inkluziju. Dečjim brakovima se krše dečja prava, ali nismo videli ni jednog lekara da je prijavio da mu se maloletnica obratila kao trudnica. Nema krivičnih sankcija za kršenje zakona. Ni jedan roditelj nije sankcionisan ako je prisilio devojčicu na ugovoreni brak. Nema programa u školama za njihovu podršku. Mehanizme imamo, ali se ne primenjuju, đački parlament, građansko vaspitanje, školski tim za nasilje,  stručne službe u školama. Centri za socijalni rad, kao organ starateljstva, su samo deo mehanizama koji su nam na raspolaganju, ali koje ne koristimo, jer treba osmisliti programe i utrošiti vreme. Da li su romske devojčice vredne toga, pa zar nije romska tradicija da se rano udaju? Dok tako mislimo i ne krenemo zajedno svi da im budemo podrška one će biti izolovane i najugroženije. To je naša obaveza.

Najviše mi smeta kada se o Romima govori da neće da rade. Da vole da žive od socijalne pomoći, kao da se radi o mnogo novca, a oni jedva preživljavaju. Da su navikli da žive u svojim kućicama. I da su romska deca zdrava, iako su bosa i gola usred zime

Slavica Vasić

SLAVICA VASIĆ: Poseban problem predstavlja činjenica da devojčice napuštaju školovanje i zasnivaju porodice između 15. i 19. godine. Čak 43 odsto devojčica romske nacionalnosti u ovom uzrastu prekida školovanje radi udaje. Kod devojčica iste dobi u opštoj populaciji ovaj procenat je četiri odsto. Posledice isključenosti iz obrazovanja utiču na konkurentnost Romkinja na tržištu radne snage – udeo nepismenih u ukupnoj romskoj populaciji starijoj od devet godina sa 15,1 odsto i dalje je iznad nacionalnog proseka od dva odsto. Zabrinjavajući su podaci koji ukazuju na stečeni stepen stručne spreme: preko trećine Roma i Romkinja – 34,2 odsto nema završenu osmogodišnju školu, trećina Roma i Romkinja ima osnovno obrazovanje; udeo Roma i Romkinja sa srednjim obrazovanjem je 11,5 odsto, a sa visokim samo 0,7 odsto. Ono što treba uraditi jeste jačanje intersektorske koordinacije različitih institucionalnih mehanizama  u sektorima obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, pravosuđa i zapošljavanja sa ciljem prevencije i sprečavanja maloletničkih brakova. Takođe, treba podizati svest u romskoj zajednici o ovom problemu, raditi sa devojčicama, odnosno sa celom porodicom i govoriti o štetnosti ove prakse. Treba kreirati i protokole za sprovođenje i primenu procedura u vezi sa prevencijom i reagovanjem na maloletničke brakove.

KARAKTER: Koliko je teško podići svest mladih Romkinja i Roma uopšte o važnosti uključivanja u društvene procese, poput recimo obrazovanja? 

ANA SAĆIPOVIĆ: To je proces koji pokazuje pozitivne pomake. Ja sam romska aktivistkinja već 15 godina. Početak mog aktivizma i pridobijanje poverenja romske zajednice da ono što radim – radim u njihovom interesu bio je šarenolik. Prvo sam morala da svojim ličnim primerom i primerom aktivistkinja pokažemo da poštujemo vrednost porodice i poštovanja romske kulture. Da ne radimo za lični interes, već da svi imamo koristi od podrške koju pružamo. Putem radionica podižemo njihovu svest o njihovim pravima, dajemo informacije o zakonima koji ih štite, o nadležnostima institucija i ustanova. Pišemo im žalbe, tužbe, molbe i sve druge pismene. Idemo sa njima u institucije kao podrška. Tako smo stekle poverenje. Onda smo na radionicama okupljale majke, bake i devojčice i pričale o njihovim životima i koliko  bi im bilo lakše da su išle u školu. Tako smo dobile saveznice koje će se izboriti da devojčice idu u školu. To smo uspele. Takođe je Romska ženska mreža Srbije radila sa donosiocima odluka, da se kreiraju pozitivne politike. Preko Strategije za inkluziju Roma i Romkinja uključene su afirmativne mere u obrazovanju. Danas imamo oko 52 odsto romskih devojčica od ukupnog broja romske dece u obrazovanju. One postižu izuzetne rezultate i upisuju fakultete. To je najbolji pokazatelj da smo na dobrom putu.

SLAVICA VASIĆ: Rad na osnaživanju romskih porodica, posebno majki, devojaka i mladića nameće se kao prioritet, jer je to jako važna motivacija za nastavak obrazovanja –  materijalna, ali i nematerijalna, na primer mentorska podrška.

KARAKTER: Kako biste definisali odnos države prema vašim sunarodnicama?

ANA SAĆIPOVIĆ: Država je pokazala da odgovorno doprinosi unapređenju položaja romske zajednice u Srbiji. Sama činjenica da kreira pozitivne javne politike za Rome i Romkinje, izdvaja budžetska sredstva za realizaciju akcionih planova uz Strategiju za inkluziju Roma i Romkinja, da je uvela afirmativne mere su dobri pokazatelji. Ono što nedostaje je primena svih tih mera na lokalnom nivou u svim sredinama. Romi i Romkinje žive na lokalnom nivou, i u lokalnoj zajednici ostvaruju svoja prava. Nema sistemskih rešenja za unapređenje njihovog položaja, od obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, pa i svih drugih oblasti života. Recimo, sada imamo oko 3.000 akademskih građanki i građana romske nacionalnosti. Oni malobrojni srećnici/ce koji su dobili mogućnost angažovanja sa profilom zanimanja/fakultet u državnim ustanovama i institucijama su projektno angažovani. Skinuta je zabrana zapošljavanja, nema nas procentualno zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave. Sada više ne može da se kaže da nema obrazovanih Roma/kinja, pa nas zato nema zaposlenih. Problem je višestruk. Obrazovani mladi Romi i Romkinje su izgubljeni. Uzdigli su se od sredine u kojoj žive, ali ih ne prihvata društvena zajednica. Da li su pozitivan primer mladim naraštajima u svojoj zajednici? Ako su završili fakultete,  a ne rade, čemu obrazovanje, to ih pitaju osnovnoškolci, koji ne vide da su njihovi obrazovani sunarodnici izašli iz siromaštva.

SLAVICA VASIĆ: Smatram da ova Vlada kao i prethodne ne radi dovoljno kako bi se Romi integrisali u društvo. Socijalno uključivanje Roma i Romkinja ključno je sa stanovišta poštovanja osnovnih ljudskih prava, ali bi doprinelo i ukupnom ekonomskom razvoju, jer romska zajednica predstavlja rastući deo učeničke i radno sposobne populacije – prosečna starost Roma i Romkinja iznosi 25 godina, dok je prosek na nivou EU 40 godina

KARAKTER: Koji Vas stereotip o Romima najviše boli?

ANA SAĆIPOVIĆ: Da Romi kradu! Ja sam oko sebe za 63. godine života više sretala lopove drugih nacionalnosti na visokom nivou od broja Roma koji su lopovi. To nije odlika nacionalne manjine, to je odlika čoveka, njegovog vaspitanja i karaktera.

SLAVICA VASIĆ: Najviše mi smeta kada se o Romima govori da neće da rade. Da vole da žive od socijalne pomoći, kao da se radi o mnogo novca, a oni jedva preživljavaju. Da su navikli da žive u svojim kućicama. I da su romska deca zdrava, iako su bosa i gola usred zime.

KARAKTER: Koja je Vaša ključna poruka Romkinjama?

ANA SAĆIPOVIĆ: Vi ste heroine koje se bore za preživljavanje i uspevate u tome. Ono sa čime vi uspevate da se izborite mnoge druge žene nikada nisu osetile na svojoj koži. Budite uzor drugim ženama, jer ako želite sve možete!

SLAVICA VASIĆ: Moja poruka Romkinjama jeste da je važno da budu obrazovane, zaposlene, ekonomski jake, da ne treba da trpe nasilje. A to će moći samo ako budu zaposlene i ekonomski osnažene.

Share