DA LI JE STRAH OD 5G MREŽE OPRAVDAN?

Dolazak mobilne tehnologije pete generacije obećava hiperpovezan svet, ali takođe izaziva i izvesnu dozu zabrinutosti. Svet nema jasan stav da li je 5G mreža bezbedna ili je njena primena potencijalni ruski rulet

Za KARAKTER piše Doc. Univ. dr sci med LJILJANA ČVOROVIĆ, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu

U trenutku kada se suočavamo sa krizom u svetskoj ekonomiji, ličnom brigom o finansijskom preživljavanju i opravdanim strahom zbog pandemije Covid-19, pojavila su se mnoga spekulisanja o povezanosti virusa SARS- CoV-2 sa razvojem 5G mreža.  Spekulanti tvrde da se zaraza širi putem opreme za 5G i da 5G mreža utiče na imuni sistem ljudi, čime ih čini osetljivijim na zarazu. Svedoci smo da se Covid-19 značajno proširio u mnogim zemljama koje i nemaju razvijenu 5G mrežu, dok mnoge zemlje koje imaju razvijenu 5G mrežu uspešno kontrolišu pandemiju na svojoj teritoriji. Potrebno je jasno i nedvosmileno istaći da između 5G tehnologije i virusa SARS- CoV-2 ne postoji nikakva veza, što su u nedavnim saopštenjima nezavisno potvrdile i Svetska zdravstvena organizacija, Internacionalna komisija za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (ICNIRP) i Evropska komisija.

U periodu pre pojave pandemije Covid-19 u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama najviše se raspravljalo o uvođenju 5G mreže i njenim implikacijama na bezbedonosnu strukturu jedne države, a zbog umešanosti kineske tehnološke firme Huawei u mrežu ovih zemalja. Ipak, i brojne zvanične institucije su se bavile uticajem 5G na zdravlje ljudi. Izveštaj koji je februara ove godine dala Francuska nacionalna agencija za zdravstvenu sigurnost (ANSES) ukazuje da nedostaju podaci o potencijalnim biološkim i zdravstvenim efektima frekventnog područja 5G tehnologije i preporučuje neophodna dalja istraživanja da bi se zauzeo jasan stav o tome. Nekoliko udruženja u Francuskoj je eksplicitno tražilo da se zaustavi primena 5G “na Zemlji i u svemiru”. Međutim, sadašnji rezultat svega toga je da će 5G biti raspoređen u Francuskoj do kraja 2020. Velika Britanija već ima 5G u nekim većim gradovima. Švajcarska je u pojednim kantonima odložila uvođenje 5G nakon niza protesta tokom prošle godine, mada najveći švajcarski operateri uveliko rade sa prvim frekvencijama 5G mreže koji iznose 3,5 GHz . Evropska komisija je prošle godine predložila procenu rizika povezanih sa 5G mrežama i izdala preporuke čekajući dalje podatke, mada su one više bile povezane sa sajber kriminalom i špijunažom, a ne i sa zdravljem ljudi. Neposredno pred izbijanje pandemije, Vlada Slovenije je zaustavila uvođenje 5G tehnologije i odložila raspravu o odobrenju frekvencijskog spektra za 5G dok se ne istraže efekti te tehnologije na ljude i okolinu. Zbog nepoznanica oko problema povećanja eketromagnetnog zračenja koji je povezan sa primenom 5G tehnologije širom sveta, konzorcijum lekara i naučnika iz više od 35 zemalja je preporučio moratorijum na uvođenje 5G tehnologije do dobijanja studija o njenoj sigurnosti i bezbednosti po zdravlje. Prema poslednjem izveštaju Asocijacije dobavljača mobilnih uređaja na globalnom nivou (GSA), u 41 zemlji na svetu već postoji komercijalna upotreba 5G mreže. U Srbiji, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je dalo informaciju pre pojave pandemije da je planirano sprovođenje postupka za prodaju spektra opsega 3,4-3,8 GHz za kraj 2020. godine. Svet zaista nema jasan stav. Tržište je obećavajuće i ulozi su veliki, a gde god je u igri krupan kapital, do prave istine se teško stiže.

U oblasti istraživanja elektromagnetnih polja sa frekvencijama manjim od 3 GHz, što odgovara nivoima radiofrekvencije kojima je svet trenutno najviše izložen, studije su ubedljive. Zapažen je povećan rizik od neurinoma akustičnog živca i neuroglioma kod ljudi koji su imali za deset godina kumulativno više od 1.640 sati upotrebe mobilnog telefona. Ista studija naglašava da kod “regularne” upotrebe mobilnog telefona, taj rizik ne postoji. Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) je od 2011. godine klasifikovala radiofrekventne elektromagnetne talase kao moguće kancerogene za ljude (grupa 2B). Ipak, Svetska zdravstvena organizacija 2014. godine saopštava da nisu utvrđeni štetni uticaji na zdravlje uzrokovani korišćenjem mobilnih telefona. Primećene su i fiziološke promene u aktivnosti mozga tokom spavanja kod izloženosti radiofrekventnom zračenju. U izveštaju za 2018. godinu, Francuska nacionalna agencija za zdravstvenu sigurnost beleži moguće efekte na kognitivne funkcije (percepcija, mišljenje, pažnja, zaključivanje i memorija) i daje preporuku da se više koriste hands – free dodaci i da se izdaju posebna upozorenja za decu koja koriste pametne telefone.

Od 1G mreže koja je omogućavala isključivo analogne glasovne pozive mobilnim telefonima, do 5G mreže koja menja postojeći 4G, prošlo je samo tridesetak godina. Tokom tog perioda, način na koji živimo, radimo i zabavljamo se, izmenio se toliko da je sličniji prizorima iz naučno-fantastičnih filmova nego svakodnevnici od pre nekoliko decenija. Brz prenos podataka putem 5G tehnologije najavljuje uvođenje automatizovanih vozila, inteligentne i povezane gradove, robote na daljinsko upravljanje. Mreža pete generacije ima kapacitet povezivanja od čak million uređaja na prostoru od samo jednog kvadratnog kilometra.

A gde je tu smešten uticaj 5G tehnologije na zdravlje? Sa pozitivne strane, 5G bi trebalo da omogući rapidan razvoj telemedicine – pružanja medicinskih usluga bez obzira na to gde se geografski nalaze davalac zdravstvene usluge, pacijent, medicinska informacija ili oprema. Tokom pandemije Covid-19 smo se ovom najbolje naučili. Ali negativna strana bi bila ako se pokaže da te nove frekvencije (naročito spektar veći od 30 GHz) mogu uticati na zdravlje ljudi. Radiofrekventni opseg koji se koristi za mreže mobilnih telefona pripada grupi nejonizujućeg zračenja, što znači da mu nedostaje dovoljno energije da razbije DNK i prouzrokuje oštećenje ćelije. Efekat koji proizvodi na ljudsku ćeliju je termički, odnosno ćelija izložena ovakvom elektromagnetnom zračenju se greje. U elektromagnetnom spektru frekvencije mobilnih mreža su smeštene između frekvencija koje koristi radio aparat ili televizor i frekvencija infracrvenog svetla kojima smo svakodnevno izloženi.

Nedostaju eksplicitni naučni podaci koji bi proučavali uticaj takvog tehnološkog skoka na zdravlje ljudi. Da bi radio, 5G će koristiti određene frekvencije: isprva 3,5 GHz u mobilnim telefonima; zatim, nakon nekoliko godina, 26 GHz za komunikaciju između povezanih uređaja. Ove ekstremno visoke frekvence, veće od 26 GHz, su značajno veće od onih koje se trenutno koriste u pametnim telefonima. Opseg elektromagnetnih talasa je milimetarski i potrebno je postaviti veliki broj malih antena koje će prenositi signale. Za neke lekare ovo je prvi razlog za zabrinutost, jer će antene biti manje vidljive i više usmerene, te se one neće moći izbeći, posebno ne u gradovima. Ljudi koji su najosetljiviji, kao što su trudnice i deca, će biti izloženiji ovom zračenju. Naučnici ne negiraju rizik od povećanog elektromagnetnog zagađenja, ali u kojoj meri će ono biti štetno? Jedno je sigurno, sa 5G na 3,5 GHz, mi smo izuzetno blizu 4G, koji je između 0,8 GHz i 2,5 GHz, te se ne očekuje značajno povećanje eletromagnetnog zagađenja. Eksperimenti su pokazali da do 10 GHz, elektromagnetni talasi ne prodiru duboko u telo, već ih apsorbuju površni slojevi kože. Trenutno sa čim čovek raspolaže, a da može koristiti da bi se proučavao efekat visokih radiofrekvencija na ljudski organizam, su skeneri tela na aerodromima, koji koriste 24-30 GHz. Izveštaji koji su objavljeni na ovu temu nisu otkrili povećan rizik za zdravlje putnika. Međutim, koje su moguće posledice za ćelije kože, oči i nervne završetke, tek ćemo saznati njihovom većom upotrebom u svakodnevici. Činjenica je da će nam upotrebom 5G mreže biti potrebno manje vremena da obavimo isti posao nego upotrebom 4G mreže, što nas kraće vreme izlaže elektromagnetnom zračenju. Takođe, dolaskom 5G tehnologije stare tehnologije će se gasiti, te će i ukupna izloženost elektromagnetnom zračenju biti manja.

Planirano je da u početku svoje primene 5G mreža koristi radiofrekvencije koje su blizu frekvencijama iz 4G mreže (3,4-3,5 GHz), dok će nas 5G uvećana na visoke radiofrekvencije (veće od 26 GHz) odvesti u potpuno drugu dimenziju. Šta će se desiti sa 5G korisnicima uronjenim u to neviđeno elektromagnetno okruženje? Postoje indicije da primena ovako visoko frekventnog opsega i ne nađe komercijalnu isplativost, te se neće ni široko implementirati u našu svakodnevicu. Nemački RWTH Univerizitet u Ahenu ima informacionu internet platformu koja sumira sva naučna istraživanja na polju efekta elektromagnetnog zračenja i postoje već istraživanja koje se bave uticajem 5G tehnologije sa preko 26 GHz na zdravlje ljudi. Studije moraju uključiti u ispitivanje i štetne efekte drugih toksičnih podražaja (poput hemijskih i bioloških) koji deluju u sinergiji sa elektromagnetnim zračenjem. Naučne pretpostavke da će 5G tehnologija mobilnog umrežavanja uticati ne samo na kožu i oči, kao što se veruje, već će imati i sistemske efekte. Moramo se zapitati i o efektima kod ljudi sa određenim genetskim varijacijama koje ih čine možda manje otpornim na ovu vrstu izloženosti.

Vrlo je verovatno da je upotreba 5G mreže, naročito uvođenje visokih radiofrekvencija, još u domenu ruskog ruleta. Iz dostupnih podataka uočavamo da je za sad planirana šira upotreba nižeg frekventnog opsega 5G mreže, do 4 GHz, što ohrabruje, jer se ne žuri sa punom implementacijom visokih radiofrekvencija 5G mreže, čiji efekat na zdravlje još nije u potpunosti ispitan.

Sigurno će evolucija zaštititi opstanak ljudske vrste i pred ovim novim izazovom, ali evolucija je prespor proces za ovako rapidan razvoj tehnologije.

Share